Догађаји и спомен обележја

Друго допуњено издање књиге „Делиград – Шуматовац – Горњи Адровац – Догађаји и спомен обележјаˮ, аутора Зорана Стевановића је на синоћној промоцији у просторијама алексиначке библиотеке окупио поштоваоце завичајне историје, који су желели да прошире своје знање у години јубилеја, када обележавамо два века од почетка битака на Делиграду и 150 година од Првог српско-турског рата 1876. године.

Слушајући професора историје Стевановића, можда и најбољег познаваоца историје нашег краја, стиче се утисак да посетоци нису били на на промоцији већ на часу који их је попут времеплова вратио у период када су наши преци у жудњи за слободом жртвовали много тога, од имовине до самог живота.

Да ова публикација, по значају превазилази локалне оквире, као и сам Делиград, Шуматовац и Горњи Адровац, истакао је и један од рецензената Александар Никезић, који је предложио да се књига одштампа на више језика јер би била драгоцени водич за оне који обилазе ова три места значајна за нашу и регионалну историју, а не говоре српски језик.

Стевановић је на почетку подсетио присутне да у овој години обележавамо више јубилеја, што је и наведено у књизи. Поред 200 година од Битке на Делиграду, ту је и поменутих 150 година од Српско-турских ратова, као и век и по од Шуматовачке битке, Боја на Горњем Адровцу, од оснивања Црвеног крста у Алексинцу и отварање болнице у нашем граду.

Веома интересантна је била ауторова прича о обнови цркве Свете Тројице на Шуматовцу само неколико година након битке која нам указује какво су поштовање наши преци имали према погинулим борцима за ослобођење српских крајева.

Црква је подигнута 1885. године у славу погинулих ратника са Шуматовца. Да је подигнута на темељима старе цркве, то не зачуђује. На овим просторима до XVI века или прецизније до Велике сеобе, био је велики број манастира који су у међувремену страдали. И онда, током XIX века, након ослобођења и XХ века, на темељима тих старих светиња подижу се нове цркве. Један човек из Вакупа, сањао је, како каже Прота, у сну му је дошло да на том месту откопа стару цркву и подигне нову. Са још два човека, једним из Вакупа, једним из Алексинца, који су пристали са њим да сарађују, учинили су, откопали темеље, а онда кренули у народ управо са овом причом да је то црква која се обнавља и подиже нова у славу палих ратника са Шуматовца – рекао је Стевановић.

Занимљиво да је ова црква, по речима Стевановића, подигнута у рекордном року за месец дана, јер је народ, највише из Алексинца и околих села давао средства за њено подизање.

– Година је 1885. значи, непуну једну деценију након великих и тешких страдања у овим ратовима, 1876. до 1878, у Моравском срезу, као и овде у Алесиначком, ни велики број школа још увек није био обновљен, ни велики број цркава који је страдао, а народ, поштујући своје претке који су изгинули на Шуматовцу и уопште у овом рату, подиже цркву Свете Тројице  – објаснио је аутор.

Ова публикација, обима око 230 страна, осим што доноси занимљиво историјско штиво засновано на познатим и новооткривеним подацима, богата је илустрацијама и ретким фотографијама из тог периода. Обраду фотографија урадио је познати алексиначки мајстор фотографије Хаџи Миодраг Миладиновић, а илустрацију корица Милица Максимовић.

Омладински клуб Алексинац

Свечаним отварањем Омладинског клуба „Кутак за младе” данас у подне је настављен програм обележавања Дана општине Алексинац. За уређење овог простора Министарство туризма и омладине Општини Алексинац пре годину дана одобрило је средства у износу од 2.300.000 динара у оквиру Јавног конкурса за подршку јединицама локалне самоуправе, са циљем унапређења просторних капацитета за младе.

Нови простор за младе данас су свечано отворили председник општине Алексинац Далибор Радичевић и помоћница министра за туризам и омладину Ивана Антонијевић.

− Видевши овај простор који није уопште мали, који је на самом стадиону, ја мислим да имате све услове да млади у вашој општини ово место виде као своје место. Желим да вас позовем, да када имате овај простор, пишете наредне пројекте на наше позиве, да подржавамо сада активности, да подржавамо радионице, да подржавамо различите обуке, фестивале, и да питате младе шта је то што они желе. Да ли је то нека активност на улици, да ли је то нека радионица овде, и уколико на тај начин аплицирате код нас, ми ћемо бити апсолутно ту да подржимо − рекла је помоћница ресорног министра Ивана Антонијевић.

Како каже координатор канцеларије за младе општине Алексинац Душан Пешић, овај простор је намењен свим младима, а о будућем раду Омладинског клуба разматраће се на првој следећој седници Скупштине општине када ће бити донесен Правилник о раду омладинског клуба.

Фестивал руског филма Србија 2026.

Позивамо све љубитеље филмске уметности у Алексинцу да постану део значајне културне манифестације „Фестивал руског филма - Србија 2026.”, која се одржава током јуна месеца широм наше земље. Овај фестивал представља изузетну прилику да се погледају нека од најзначајнијих остварења савремене руске кинематографије, уз подршку Министарства културе Руске Федерације, Руског дома и бројних партнерских организација.

Распоред пројекција у Алексинцу:

• Авијатичар: Овај филм је режирао Јегор Михалков-Кончаловски, а радња је заснована на истоименом бестселеру познатог руског писца Јевгенија Водолазкина. Прича је слојевита и комплексна, док сам наслов сугерише снажну везу између историјског контекста и судбина појединаца. Пројекција се одржава у среду, 10. јуна 2026. године, са почетком у 20.00 сати, у Великој сали Дома културе, уз бесплатан улаз.
• Отац: Филм који кроз снажну и емотивну ратну драму истражује универзалне теме људског страдања, жртвовања и очинске љубави. Филм приказује атмосферу изразитог реализма, стављајући фокус на појединца унутар великих историјских превирања. Пројекција је заказана за петак, 12. јуна 2026. године, у 20.00 сати, у Великој сали Дома културе, такође уз бесплатан улаз за све посетиоце.

Опис манифестације:

„Фестивал руског филма - Србија 2026.” је културни пројекат који повезује бројне градове – од Београда, Ниша и Суботице, преко Алексинца, Варварина и Крушевца, до Сокобање и Јагодине. Циљ овог фестивала је децентрализација културе и омогућавање публици широм Србије да се упозна са радом признатих руских аутора, редитеља и глумаца.

Филмови који се приказују одабрани су због свог високог уметничког квалитета и способности да кроз различите жанрове – од историјских драма до савремених епских прича – покрену важне етичке и људске теме. Позивамо суграђане да својим доласком у Дом културе подрже овај фестивал и уживају у врхунском филмском програму који нас подсећа на снагу седме уметности да спаја културе и људе.

Концерт националног ансабла "Венац"

Субота, 13. јун у 19ч

Позивамо вас на концерт Националног ансамбла "Венац", који ће бити одржан у Алексинцу.

• Датум: Субота, 13. јун 2026. године
• Време: 19.00 часова
• Место: Велика сала Центра за културу и уметност Алексинац

Улаз бесплатан!

Напомена: Бесплатне улазнице се могу преузети на  билетарници Центра за културу и уметност Алексинац,  почев од уторка, 2. јуна 2026. године.

Алексинац обележава Дан општине богатим тродневним програмом

Општина Алексинац и ове године обележиће Дан општине низом културних, спортских, хуманитарних и забавних манифестација које ће бити реализоване у периоду од 3. до 5. јуна 2026. године.

Према програму објављеном на званичној Фејсбук страници општине Алексинац, грађане током три дана очекује велики број садржаја намењених свим генерацијама, од програма за младе и децу, преко изложби и свечаних академија, до концерата и културно-уметничких наступа.

Програм почиње у среду, 3. јуна, када ће у Дому омладине Центра за културу и уметност бити организована додела награда студентима у организацији Канцеларије за младе општине Алексинац. Истог дана биће одржана и промоција књиге Демиград - Шуматовца – Горњи Адровац у библиотеци „Вук Караџић“, док ће љубитељи добре атмосфере моћи да посете „Ноћни маркет“ на градској зеленој пијаци. Вече ће бити употпуњено концертом ГКУД-а Алексинац у Великој сали Центра за културу и уметност.

Другог дана обележавања, у четвртак 4. јуна, у парку Брћанка биће организован Сајам спорта у организацији Спортско-рекреативног центра Алексинац и Спортског савеза Општине Алексинац, као и свечано отварање Омладинског клуба „Кутак за младе“. Током дана планиране су и презентација пројекта „Спомен подручје Делиград“, изложба слика са 13. Ликовне колоније, као и свечана академија поводом 150 година Црвеног крста под називом „Хуманост која траје“.

Централни програм предвиђен је за петак, 5. јуна. Тога дана биће реализован Ланетов фестивал игре „Кроз игру славимо разноликост света“, манифестација „Хуманост у срцу града“, као и традиционална манифестација „Вредне руке“ у организацији Удружења „Радиност“. У Великој сали Центра за културу и уметност биће одржана свечана академија, а у вечерњим часовима публика ће имати прилику да погледа представу „Ожалошћена породица“ у продукцији ЦКУ-а Алексинац. За крај обележавања Дана општине планиран је концерт Џенана Лончаревића на стадиону за мале спортове „Младост“ – Таш.

Обележена 217. годишњица легендарне битке српских устаника против Турака Османлија

Бој на Чегру је морални темељ српске слободе

Ниш – У присуству изузетно великог броја грађана, представника Српске православне цркве, Града Ниша и бројних локалних и удружења која негују слободарске традиције из целе Србије, јуче је обележена 217. годишњица историјског Боја на Чегру. Последњих дана маја 1809. године, у Првом српском устанку, на брду недалеко од села Каменица, погинуо је легендарни војсковођа, ресавски војвода Стеван Синђелић. Опкољен у утврђењу и схвативши да је остао сам са својим устаницима, а да помоћи осталих српских војвода нема, како би се одупро јачем непријатељу који је продирао у устанички шанац, Стеван Синђелић је пуцао из кубуре у складиште муниције, то јест у барутану.

У страховитој експлозији погинуло је, према многим историјским подацима, око 3.000 српских устаника и више од 15.000 Турака, а неколико месеци касније, током лета исте године од лобања 952 погинула српска устаника, по налогу Хуршид-паше и турске команде Ниша, за одмазду и опомену Србима, саграђена је Ћеле-кула, јединствен споменик у свету, који и данас стоји као симбол непокора и борбе Срба за слободу.

После полагања венаца, сенима јунака са Чегра поклонили су се Зоран Антић, државни секретар у Министарству за рад, борачка и социјална питања, Дејан Антић, државни секретар у Министарству културе, градоначелник Ниша Драгослав Павловић са сарадницима и представници Нишавског округа, Удружења „Ој, Ресаво равна” из Свилајнца и многи други.

Јунаци са Чегра су морални темељ српске слободе. Исказано херојство увек ће бити путоказ нашим поколењима, речено је на церемонији у меморијалном комплексу на брду изнад Ниша.

„Бој на Чегру је упамћен по несвакидашњем херојству и јунаштву српских устаника и њиховог војсковође ресавског војводе Стевана Синђелића, а њихова спремност да и своје животе дају за слободу за коју су се борили, највећа је и најбоља поука свим будућим генерацијама у нашој слободољубивој Србији”, истакао је градоначелник Ниша Павловић.

На церемонији и потомци Стевана Синђелића

Обележавању 217. годишњице историјског Боја на Чегру традиционално је присуствовала и делегација из „Ресаве равне”, односно општине Свилајнац и села Грабовац, из којег је Стеван Синђелић кренуо на устанак и прикључио се Вожду Карађорђу Петровићу у борбама за ослобођење Србије од Турака. У делегацији Грабовца били су и потомци славног војсковође, а међу њима и двадесетдвогодишњи Стеван Синђелић, који је понео име свог претка, легендарног војводе и јунака са Чегра.

Свети равноапостолни цар Константин и његова мајка Јелена

Програм прославе градске славе Ниша 2026.

Петак, 29. 5. 2026.

• 20.00 Римски фестивал Константин Велики Отварање ватрени спектакл ноћна парада Београдска капија

Субота, 30. 5. 2026.

• 08.00 Света литургија Војна болница
• 09.30 Парастос чегарским јунацима Ћеле-кула
• 10.00 Римски фестивал Радионице легионарске вештине Нишка тврђава
• 11.00 Мала школа сликарства Парк Светог Саве
• 17.00 Ликовна колонија Плато испред храма Св. цара Константина и царице Јелене

Недеља, 31. 5. 2026.

• 10.00 Римски фестивал Тура на Медијани легионарске вештине
• 12.00 Регионални скуп тјунираних аутомобила Нишка Бања
• 13.00 Државна церемонија Чегар
• 14.00 Изложба Вечни идентитети града Ниша Плато испред Градске куће
• 17.00 Фолкфест Ниш 2026 Трг краља Милана Кеј

Понедељак, 1. 6. 2026.

• 12.00 Изложба ношњи Ниш кроз векове Барутана
• 14.00 Изложба Ризница града Плато испред Градске куће
• 19.00 Хуманитарни концерт Драгана Молес Синагога
• 20.00 Концерт Јован Колунџија Сала Нишког симфонијског оркестра

Уторак, 2. 6. 2026.

• 10.00 Базар здравља Нишка тврђава
• 11.00 Дечја представа Трг краља Милана
• 17.00 Палилулско вече Епископска улица Палилулска пијаца
• 17.45 Свечана славска литија Храм Св. цара Константина и царице Јелене
• 21.00 Концерт Ансамбл Коло Летња позорница

Среда, 3. 6. 2026.

• 09.00 Света архијерејска литургија Храм Св. цара Константина и царице Јелене
• 15.00 Фестивал побратимљених и пријатељских градова Парк код Београдске капије
• 17.30 Симпозијум Ниш и Византија Универзитет у Нишу

Четвртак, 4. 6. 2026.

• 12.00 Мајска песма 2026 Трг краља Милана
• 19.00 Изложба Бора Станковић Синагога
• 20.00 Изложба Миодраг Тепавац Павиљон у Тврђави

Петак, 5. 6. 2026.

• 12.00 Додела награда Конкурс Завичај у мом срцу Народна библиотека

Организатор задржава право измене програма

30.мај у 19ч.

Свечано обележавање годишњице Културно уметничког друштва „Доктор Никола Јанковић Ниџа“

Културно уметничко друштво „Доктор Никола Јанковић Ниџа“ вас срдачно и са великим поштовањем позива да својим присуством увеличате прославу наше годишњице. Овај догађај представља изузетну прилику да се окупимо, прославимо досадашњи рад и одамо признање свим члановима, сарадницима и пријатељима који су несебично допринели очувању наше културне баштине и традиције.

Са великим задовољством желимо да поделимо радост овог посебног тренутка са вама, нашим верним посетиоцима и поштоваоцима народног стваралаштва. Ваша подршка нам је увек била инспирација да наставимо са преданим радом на неговању српског фолклора, музике и обичаја који су темељ нашег идентитета. Придружите нам се у пријатном амбијенту Дома културе у Корману, где ћемо кроз пригодан и богат културно-уметнички програм представити резултате нашег дугогодишњег труда.

Припремили смо програм који обухвата наступе наших ансамбала, као и специјалних гостију, уз обиље традиционалне песме и игре у којима ћете моћи да уживате током целе вечери. Ово није само прослава нашег постојања, већ и прилика да заједно пошаљемо поруку о важности чувања вредности које нам преносе генерације пре нас.

Подаци о догађају:

* Датум: 30. мај 2026. године

* Време почетка: 19 часова

* Локација: Дом културе у Корману

Радујемо се вашем доласку и прилици да заједно чувамо и славимо нашу културу. Нека ово буде вече за памћење, испуњено радошћу, традицијом и лепим дружењем.

Добро дошли!

Туристичка организација општине Ражањ представила је  своју туристичку понуду на 26. Међународном сајму туризма у Нишу, који се одржава у хали „Чаир”. Посетиоце ове манифестације на ражањском штанду могли су да се упознају са аутентичноим ражањском кухињом, туристичким потенцијалом општине, као и са локалним винаријама, газдинствима и препознатљивим ражањским брендовима.

Јуче, другог дана сајма туризма у Нишу, на бини је представљен туристички потенцијали општине Ражањ кроз презентацију једнодневног излета у Ражњу – „Успори, прошетај, пробај Ражањ”. Саставни део презентације била је прича о верском туризму, као и представљање Винарије „Александар Тодоровић”, школске задруге „Вук”, етно бренда „Таштина кухиња”, бренда „Ражањка” и СТД „Стевић”.

Идеја је да као заједница делујемо, реагујемо и понудимо све оно што имамо, а што је квалитетно. Од верског туризма, преко сеоских туристичких домачинстава, летње понуде, винарија, радионица, све је на једном месту и јединствено ─ рекла је Милена Јанковић, директорка ТО Ражањ.

Након презентације, на штанду ТОО Ражањ, вредне чланице Удружење „Етно конац” Ражањ, Задруга „Ражањка” и СТД „Стевић” Стари Брачин представиле су кулинарско умеће кроз аутентичне специјалитете ражањског краја, а посетиоци су имали прилику да дегустирају вина и ракије и увере се у квалитет локалних производа.

Данас, трећег дана 26. Међународног сајма туризма у Нишу представљен је нови туристички сувенир задруге „Ражањка”.

─ Поред сувенира који већ имамо, то су ражњске црепуље које су ту са нама већ пета година, имамо и један нов сувенир који подржава опет наше локалне производђаче, ту имамо и теглицу меда, сувенире попут магнета, затим домаћу ракију, лепо упаковану, са лепом причом које са поносом може да буде и један сувенир Ражња ─ додаје директорка Јанковић.

У оквиру презентације одржана је и панел дискусија на тему „Улога заједнице у туристичкој понуди – локалне задруге и израда сувенира”. Учесници панел дискусије биће представници Задруге „Ражањка”, Ученичке задруге „Вук” из Витошевца и Ученичке задруге „Вушићево задругарство” из Ражња.

Субота 30. мај, градски стадион

Регионално такмичење сеоских игара у Алексинцу, након одлагања због временских услова, биће одржане у суботу.

Сеоске игре Спортског савеза Србије одржаће се 30. маја на Градском стадиону и Спортском центру „Младост”.  Гости Алексинца биће такмичари из Зајечара, а такође и две екипе из Мерошине. Као домаћини имамо две екипе које ће представљати општину Алексинац, екипа Вакупа и екипа Алексиначког Рудника.

Иначе, свака екипа броји 20 такмичара и такмичиће се у 10 дисциплина. Најбоља екипа пролози даље на државно такмичење, а место и термин одржавања биће накнадно објављени.

У организацији Центра за културу и уметност Алексинац, у среду 27. маја, биће одржана креативна радионица под називом „Сликање и вино“. Догађај почиње од 18 часова у дворишту Музеја Алексинац, а у случају лошег времена програм ће бити премештен у Дом омладине ЦКУ Алексинац.

Радионицу ће и овог пута водити академски сликар Александра Павловић, која ће учеснике провести кроз процес стварања у опуштеној и инспиративној атмосфери. Организатори истичу да је догађај намењен свима, без обзира на претходно искуство у сликању.

Посетиоце очекује вече испуњено уметношћу, вином, музиком и дружењем, уз прилику да се креативно изразе и уживају у пријатном амбијенту. Број места је ограничен, а пријаве су могуће путем телефона 0649908127.

Дођите да стварамо, уживамо и делимо уметност − поручују организатори.

Екипа Клуба спортских риболоваца „Трњане“ успешно је започела овогодишњу сезону куп такмичења учешћем на 16. Међународном купу „Цветници 2026“, који је одржан у суботу, на језеру Младост, надомак Велеса.

Традиционално такмичење организовала је екипа ЗРРСК Металург, са којом чланови КСР „Трњане“ негују дугогодишње пријатељство и сарадњу дужу од десет година.

Такмичење су обележили веома тешки временски услови. Јак ветар и повремена киша утицали су на изузетно слаб рад рибе, па чак 17 такмичара током три сата пецања није упецало ниједну рибу. Остали такмичари уловили су укупно свега 1.467 грама рибе, углавном црвенперке, сунчице и беовице.

У конкуренцији 11 екипа – четири из Србије, једне из Црне Горе и шест из Северне Македоније, прво место освојила је екипа Рудар, друго место припало је екипи Мак-Дам, док је треће место освојила екипа Поштар. КСР „Трњане“ такмичење је завршио на четвртом месту, а до пехара је недостајао буквално само један грам улова.

Посебно се истакао Дарко Јовчић, који је у А сектору освојио прво место и златну медаљу, док је у укупном појединачном пласману на целој писти заузео треће место и освојио бронзану медаљу. За екипу КСР „Трњане“ наступили су још и Ивица Петровић и Иван Стевановић.

Домаћин је, као и претходних година, одлично организовао такмичење, које је протекло у спортском духу и пријатељској атмосфери.

Свечано освећење обновљеног манастирског храма у Липовцу

Повод и значај великог духовног догађаја

Преображењски манастир у Липовцу, један од најзначајнијих духовних центара и споменика културе од изузетног значаја у Републици Србији, улази у нову епоху своје вишевековне историје. Након темељних, дуготрајних и стручно вођених радова на заштити, санацији и уређењу, у потпуности је обновљен централни манастирски храм.

Како би се овом великом градитељском и духовном подухвату дао коначни печат, Свештена обитељ Преображењског манастира и Православна епархија нишка упутиле су званични позив верном народу на Свечани чин освећења обновљеног храма.

Овим литургијским сабрањем, које представља историјски дан за саму светињу и алексиначки крај, началствоваће Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит нишки господин Арсеније.

Свечани програм и сатница догађаја одвијају се према следећем редоследу:

Уторак, 26. мај у 07:30 часова: Свечани дочек предстојатеља Нишке епархије, Архиепископа и Митрополита Арсенија.

Након дочека: Чин великог освећења манастирског храма, а потом и Света архијерејска литургија.

По завршетку литургије: Свечана „Трпеза љубави” за све присутне госте, свештенство, монаштво и верни народ, која ће бити уприличена у новој манастирској трпезарији.

Сабрање се организује под библијским вођством и поруком исписаном на позивници: "Благословен који долази у име Господње!"

Историјско-архитектонски контекст обновљеног храма

Да би се разумела важност ове обнове, потребно је сагледати тачне и проверене историјске чињенице о самом објекту:

1. Првобитни настанак (XIV век)

Данашња црква подигнута је у периоду између 1370. и 1375. године. На основу детаљних археолошких ископавања утврђено је да храм није настао на „празном” месту, већ су његови темељи постављени преко раносредњовековне некрополе која потиче још из 10. века. Црква у почетку није грађена као манастирска, већ као приватна, придворна црква (капела) локалног српског властелина који је столовао у утврђеном Липовачким граду, чије се рушевине и данас налазе на узвишењу изнад манастира. Ктитор и његова породица сахрањени су у југозападном делу цркве, што доказују откривене ктиторске гробнице са богатим прилозима.

2. Долазак Синаита и успон манастира (1399. година)

Прекретница се дешава у време најезде Турака, када у Србију кнеза Лазара долазе монаси синаити. Међу њима је и Преподобни Герман Синаит. Он 1399. године поред постојеће властелинске цркве подиже припрату и оснива право општежитељно монашко братство. Обнову су материјално подржали синови кнеза Лазара – свети деспот Стефан Лазаревић и његов брат Вук, који су манастиру даровали земљиште и села. Овај ктиторски чин детално је забележен у прецизном натпису из 1399. године, који је уклесан на каменом надвратнику изнад улаза из припрате у наос.

3. Архитектонске одлике и живопис

Сама црква представља класичан и изузетно складан пример архитектуре српског средњег века. Грађена је у форми сажетог триконхоса (основа у облику тролиста) са осмостраном куполом која почива на луковима и пандантифима. Спољни зидови су зидани од локалног ломљеног камена и сиге, повезани кречним малтером.

Унутрашњост храма крије слојеве фрескосликарства:

Први слој је урађен одмах по обнови 1399. године, а аутор је био познати средњовековни живописац, монах Макрије.

Други слој фресака настао је у време обнове крајем 15. века, а фрагменти овог сликарства (фигуре пророка) и данас су видљиви у тамбуру куполе.

Унутрашњост је у периоду 1938–1939. године у потпуности пресликао руски академски сликар Иван Петрович Дикиј, који је урадио и већи део икона за тадашњи иконостас.

Мозаик изнад улазних врата, који приказује сцену Преображења Господњег, израдио је уметник Ђорђе Радуловић 1985. године.

4. Питање манастирске славе

Један од најчешћих извора забуне код овог манастира јесте његово име. Првобитна средњовековна црква била је посвећена Светом архиђакону Стефану (Првомученику). Због тога се у народу преко 600 година задржао назив „Манастир Светог Стефана”. Међутим, током каснијих обнова кроз векове, главна манастирска слава и посвета храма званично су промењени у Преображење Господње, што је и данас главни празник око кога се народ окупља.

Савремена обнова и значај за Епархију нишку

Након Другог светског рата, Липовац од мушког постаје женски манастир. Деценијама је овом светињом управљала чувена игуманија Меланија (Пантелић), која је својим трудом подигла манастир из сиромаштва, уредила порту и изградила велики конак. Данас се на челу манастирског сестринства налази игуманија Ирина.

Рестаураторски радови на самом објекту цркве, који су претходили овом великом чину освећења са огласне табле, изведени су уз строги надзор стручњака за заштиту споменика културе. Они су обухватали санацију влаге, уређење фасадних зидова, конструктивно учвршћивање куполе и комплетно уређење унутрашњег простора.

Освећење које предводи митрополит Арсеније представља круну тих вишегодишњих напора да се овом бисеру српске средњовековне баштине врати његов пуни сјај и обезбеди његово трајање за будуће генерације.