Сабор фрулаша и изворног народног стваралаштва

4-5. јул. 2026.

„Дани Саве Јеремића”

Љубитељи традиционалне музике, фруле и изворне народне песме окупиће се 3. и 4. јула на 26. Сабору фрулаша и изворног народног стваралаштва „Дани Саве Јеремића”, који ће бити одржан у Ражњу.

Манифестација почиње у петак, 3. јула, у 13 часова, када ће бити одржан округли сто под називом „Сећање на живот и дело Саве Јеремића”, посвећен једном од најзначајнијих чувара српске фрулашке традиције.

Програм се наставља у суботу, 4. јула, од 9.30 часова, када ће у порти Цркве Светог пророка Илије бити организована 17. ликовна колонија, која ће окупити уметнике из различитих крајева Србије.

Свечано отварање Сабора заказано је за 20.30 часова, уз ревијални наступ фрулаша и извођача изворних народних песама. На овогодишњој манифестацији наступиће Јелена Броћић и Јован Михаљица, док ће учеснике пратити оркестар под управом Бранимира Ђокића.

Програм ће бити одржан у порти Цркве Светог пророка Илије у Ражњу, а организатори позивају све љубитеље традиционалне културе да присуствују овој манифестацији која већ 26 година чува и промовише богато наслеђе српске изворне музике и народног стваралаштва.

Велика источна криза и Први српско-турски рат 1876. године

Прва радна седница Међународног научног скупа „Велика источна криза и Први српско-турски рат 1876. годинеˮ, одржана јуче поподне у Дому културе у Алексинцу, окупила је историчаре из Србије, Републике Српске и Мађарске, који су представили резултате својих истраживања о различитим аспектима Велике источне кризе и српско-турског рата. 

Своје радове представили су проф. др Далибор Денда, пуковник са Института за стратегијска истраживања Универзитета одбране, проф. др Слободан Ђукић са Универзитета одбране, др Радомир Ј. Поповић из Историјског института, др Каталин Шрек са Историјског института Универзитета у Дебрецину, као проф. др Боривоје Милошевић и проф. др Радован Субић са Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци. Међу учесницима из Мађарске је био и др Арпад Хорњак из Истраживачког центра за хуманистичке науке ЕЛТЕ из Будимпеште, док ће његов колега из овог мађарског института др Габор Деметер, свој рад доставити накнадно.

Теме прве седнице обухватиле су српске официре и организацију српске војске рату 1876. године, као и мобилизацију војске Кнежевине Србије за рат против Османског царства. Део радова бавио се спољном политиком Аустроугарске у угарском парламенту која се рефлектовала на српско-турски рат, као и учешћем Срба у мађарском јавном мњењу током овог рата. 

Историчари из Републике Српске изнели су врло занимљиве податке о устаничким покушајима да се ослободи Бијељина 1876. година, као и занимљиву биографију Американца шкотског порекла Хенрија Макиверија, који се под заставом Србије борио у Првом српско-турском рату 1876. године. 

До краја овог научног скупа биће одржане још две седнице. У уторак, 30. јуна, учесници ће своје радове излагати од 9 сати и у поподневним сатима, од 15 часова. Скуп је отворен за јавност и сви заинтересовани могу да прате излагање у Великој сали Дома културе у Алексинцу. 

Председавајући скупа др Александар Растовић позвао је ауторе да своје радове доставе организатору, Центру за културу и уметност Алексинац, до краја новембра, како би били објављени највероватније до краја године у зборнику радова.

Видовдан, празник који се слави у славу Косовских јунака и уједно представља сећање на погинуле у свим ратовима до данашњих дана, у организацији Одбора за неговање традиције и обележавање значајних историјских датума општине Алексинац и Удружења бораца општине Алексинац свечано је јуче обележен и у нашем граду.

На споменику палим ратницима у порти Алексиначке цркве цвеће су положиле делегације Општине Алексинац и Удружења бораца и тиме одати почаст свим палим јунацима за наш народ.

Видовдан је државни празник у Републици Србији и обележава се радно, а у спомен на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару на Газиместану и представља сећање на погинуле у свим ратовима.

Иначе, није први пут Видовдан обележен на територији наше општине. У организацији Удружења бораца 2014. је на овај дана откривена спомен плоча у Доњем Љубешу на којој су имена палих ратника у Балканским и Првом светском рату, а 2018. године одржана је трибина у Дому омладине од које је потекао предлог да се од зграде старе школе у Делиграду направи меморијални комплекс у коме ће бити исписана имена свих погинулих са територије наше општине, од Балканских ратова па до НАТО агресије 1999. године.

Svečanom akademijom u prisustvu građana i brojnih delegacija, obeležen je Dan opštine. Svečanosti su prisustvovale i delegacije probatimskih opština Sveti Nikola iz Severne Makedonije i Puconci iz Slovenije

Svečanost je započela izvođenjem himne Bože pravde u interpretaciji muškog hora iz Niša.

– Opština Ćićevac je opština bogate tradicije i viševekovne istorije počev od srednjovekovnog srca države – kule Todora od Stalaća, do modernih i železničkih i putnih koridora. Geografski položaj nam daje novu perspektivu budućeg razvoja – predsednik Skupštine opštine Ćićevac Miloš Radosavljević.

U nastavku programa prikazan je film o postignućima opštine Ćićevac u kojem su prikazani najvažniji realizovani projekti i ulaganja u infrastrukturu, obrazovanje, kulturu i druge oblasti.

Predsednica opštine dr Mirjana Krkić govorila je o rezultatima ostvarenim u prethodnom periodu i planovima za dalji razvoj opštine:

– Sve što smo uradili i što ćemo uraditi ostaje na ponos našim potomcima, a u slavu našim precima. Kapitalni projekti kao što su izgradnja vrtića, kanalizacije, rekonstrukcija škola, sportskih terena, gasifikacija opštine je nešto što je obeležilo prethodni period. Jedna smo od prvih opština koja je sprovela sve procedure, obezbedila sredstva u budžetu i isplatila davanja u okviru programa „Roditelj negovatelj“.

U okviru programa uručena su priznanja i nagrade pojedincima i kolektivima koji su dali poseban doprinos razvoju opštine Ćićevac i afirmaciji lokalne zajednice.

Svečanoj akademiji prisustvovao je Mitropolit David i brojni zvaničnici predstavnici institucija privrede, kulturnog i društvenog života.

2. јул

Филм „Рат за независност Србије 1876.”

На међународном научном скупу „Алексинац 1876 – 2026. Људи, прошлост, сећање” који ће бити одржан 2. јула у манастиру Свети Роман у селу Прасковче, а у организацији  Центра за српске студије  Филозофског факултета Универзитета у Београду и Руског научног  института у Београду, један од догађаја који привлачи пажњу јавности је и представљање документарног филма „Рат за независност Србије 1876.”

Новији документарни филм „Рат за независност Србије 1876.“, у режији Ђорђа Бојанића, премијерно је приказан у Београду поводом обележавања 150 година од почетка историјских ослободилачких ратова. Филм прати догађаје из Српско-турског рата и кључне борбе за ослобођење које су претходиле стицању независности.

Како је најављено, реч је о пројекту који на савремен и визуелно атрактиван начин настоји да широј јавности приближи догађаје који су представљали једну од прекретница у борби Србије за ослобођење и коначно стицање државне независности. У филму говоре проф. др Алексеј Тимофејев, који је уједно аутор и наратор филма, директор Руског дома у Београду Јевгениј Баранов, проф. др Сузана Рајић, проф. др Данко Леовац и алексиначки историчар Зоран Стевановић. Својим стручним тумачењима они осветљавају различите аспекте Српско-турског рата и његовог места у националној историји Србије и српско-руским односима.

Посебна вредност филма огледа се у чињеници да је сниман на аутентичним локацијама на којима су се пре једног и по века одиграли кључни догађаји. На тај начин историја није представљена као низ сувопарних чињеница, већ као жива прича смештена у простор који и данас чува трагове великих страдања и херојских подвига.

Један од најупечатљивијих елемената, како је истакнуто у најави овог остварења, јесте употреба AI анимација, насталих на основу оригиналних фотографија и илустрација из 1876. године. Овај приступ омогућава гледаоцима да на нов начин доживе атмосферу једне епохе и стекну утисак непосредности који класични документарни формат често не може да пружи.

Филм ће бити приказан тог 2. јула на скупу у Манастиру Свети Роман у 14 часова и 30 минута и сви занитересовани могу да присуствују получасовној пројекцији.

У организацији Одбора за неговање традиције и обележавање значајних историјских датума општине Алексинац и Удружења бораца општине Алексинац, ове године ће први пут бити обележен Видовдан, празник који се слави у славу Косовских јунака и уједно представља сећање на погинуле у свим ратовима до данашњих дана.

Према плану, на споменику палим ратницима у порти Алексиначке цркве цвеће ће у недељу, 28. јуна, у 11 сати положити делегације Општине Алексинац и Удружења бораца и тиме одати почаст свим палим јунацима за наш народ.

Видовдан је државни празник у Републици Србији и обележава се радно, а у спомен на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару на Газиместану и представља сећање на погинуле у свим ратовима.

Иначе, Видовдан представља Дан жалости, па је српски народ задржао обичај да се на тај дан не игра и не пева, те да се зауставе сви велики послови. За Видовдан се у црквама обављају помени за све пострадале у ратовима.

29. јун - 1. јул

Велика источна криза и Први српско-турски рат 1876. године

Почетком следеће седмице, од 29. јуна до 1.јула, у алексиначком Центру за културу и уметност биће организован Међународни научни скуп под називом „Велика источна криза и Први српско-турски рат 1876. године”, који ће окупити ауторе из Србије, али како је раније најављено и из других земаља.

Осим домаћина Центра за културу и уметност Алексинац организатори овог догађаја су Институт за српску културу Приштина – Лепосавић, Историјски институт Београд, Институт за књижевност и уметност Београда и Институт за стратегијска истраживања Универзитета одбране.

То је и прилика за све љубитеље и поштоваоце историје из нашег града да присуствују једном оваквом значајном скупу.

Изложба арт фотографије аутора Цветана Гавровског

25. јун - 19. јул

У Арт галерији Центра за културу и уметност у Алексинцу је отворена изложба арт фотографије аутора Цветана Гавровског.

Поставка доноси селекцију уметничких фотографија које истражују однос људског тела, простора и апстрактних визуелних форми, кроз снажан контраст црно-беле технике и експерименталне композиције. Радови Гавровског познати су по израженој симболици и визуелним интервенцијама које померају границе класичне фотографије. Посетиоци ће имати прилику да се упознају са савременим уметничким изразом кроз фотографије које пропитују перцепцију тела, простора и идентитета, као и однос човека и околине у концептуалном и визуелном смислу.

Изложба ће бити отворена за посетиоце од 25. јуна до 10. јула. Организатор је Центар за културу и уметност Алексинац, а улаз за публику током трајања изложбе биће слободан.

Конкурс за пријем ученика средњих школа за смештај

Дом ученика средњих школа „Младост“ у Алексинцу објавио је конкурс за пријем ученика средњих школа за смештај, исхрану и васпитни рад у школској 2026/27. години.

Према објављеном конкурсу, пријављивање кандидата спроводи се у више рокова. Прва расподела траје од 29. јуна до 10. јула, док ће се пријем за преостала слободна места, као и за кандидате из осетљивих друштвених група и оне који нису добили смештај у првој расподели, обављати од 24. до 27. августа.

Кандидати су приликом пријаве обавезни да доставе попуњену пријаву која се добија у Дому, као и одговарајућу школску документацију. Ученици првог разреда прилажу сведочанства од петог до осмог разреда, уверење о положеном завршном испиту и потврду о упису у средњу школу. Ученици другог, трећег и четвртог разреда достављају оверену фотокопију сведочанства претходног разреда.

Поред тога, потребно је и уверење о приходима по члану домаћинства за период од 1. јануара до 31. марта 2026. године, као и евентуалне дипломе и награде са такмичења ученика у организацији Министарства просвете. За ученике који су већ били смештени у дому, доставља се и потврда о владању, односно подаци о похвалама или изреченим васпитно-дисциплинским мерама.

Из Дома ученика „Младост” поручују да ће пријем кандидата бити спроведен у складу са конкурсним критеријумима и расположивим капацитетима установе који чине 90 места.

Текст конкурса може се преузети на линку konkurs 2026-2027.

Сајам гастрономије у Великом Дреновцу

21. јун у 12ч.

Сајам гастрономије

Други Српски сајам гастрономије, пољопривреде и туризма у организацији Удружења жена „Видовданке”, биће одржан у недељу 21. јуна са почетком у 12 сати и према најави окупиће велики број удружења. Ово окупљање није само ревијалног карактера, већ ће се чланови Удружења такмичити у неколико категорија.

Овог викенда ће се кувати сарма у дворишту Етно-куће Пантић, а на платоу Дома културе биће постављени штандова где ће се удружења такмичити у још седам категорија. Овом приликом бираће се најлепши славски колач, најлепши штанд, најбоља и најлепша српска јела. Затим, бираће се најбоља домаћа ракија, зимница и мед.

Као што традиција налаже, ни ова манифестација неће протећи без песме и игре, па ће и овог пута своје умеће показаће чланови из неколико Културно-уметничких друштава.

14. јул у 12ч.

На Морави воденица стара

Центар за културу и уметност Алексинац расписао је конкурс за такмичење певача аматера, које ће се одржати у оквиру 61. етно-културолошке манифестације „На Морави воденица стара“.

Манифестација је заказана за 14. јул 2026. године. Аудиција за кандидате одржаће се истог дана у 12 часова у Великој сали Дома културе, док ће се финално такмичење одвијати увече, у 20 часова, на стадиону за мале спортове „Младост“.

Право учешћа имају кандидати старији од 18 година, а изузетно и особе од 16 година уз писмену сагласност родитеља или старатеља.

Пријаве се подносе путем:

E-mail адресе: [email protected]

Телефона: 0648115054 (радним данима од 8 до 15 часова)

Лично: Код организатора Лидије Ракоњац, у периоду од 7. до 14. јула, позивом на број 0648078822.

Кандидати су у обавези да пријаве две песме – једну споријег ритма и једну по избору – које морају припадати кругу српских изворних или ауторских народних песама компонованих у духу српске традиционалне музике.

Организатор обезбеђује музичку пратњу за све који се пријаве до 10. јула до 12 часова, док су они који се пријаве након тог рока дужни да донесу сопствену матрицу.

Стручни жири ће оцењивати стилску, ритмичку и интонативну тачност, а најбољих 10 кандидата са аудиције пласираће се у финалну такмичарску вечер, где ће бити проглашена три најбоља извођача којима ће бити додељене новчане награде.

Алексинац 1876 – 2026

Људи, прошлост, сећање

Центар за српске студије  Филозофског факултета Универзитета у Београду и Руски научни институт у Београду, организатори међународног научног скупа „Алексинац 1876 – 2026. Људи, прошлост, сећање” који ће бити одржан 2. јула у манастиру Свети Роман у селу Прасковче, објавили су Програм дешавања тог дана и позвали заинтересоване грађане да присуствују неким од тих догађаја.

Научни скуп се одржава у знак обележавања 150 година од почетка Првог српско-турског рата (1876–2026). Централни догађај прати објављивање капиталног тематског зборника под називом „Алексинац 1876 – 2026. Људи, прошлост, сећање”. Зборник представља резултат вишегодишњег рада, броји чак 800 страница, а материјал је конципиран кроз три кључне тематске целине Ратови за ослобођење и независност – детаљан осврт на војна дешавања, битке и страдања из 1876. године, Политика и идеологија – историјски преглед друштвених и државних околности у том периоду и Личности и политички процеси – анализе кључних актера и њиховог утицаја на историју Алексинца и околине.

Овај научни скуп представља важан део ширег пројекта очувања историјског наслеђа, којим се локална заједница и шира научна јавност враћају сећањима на пресудне догађаје српске историје.

Културни и друштвени преглед актуелних дешавања у Нишу

У уторак, 16. јуна 20265. године, у оквиру емисије „Мој град“, која је емитована у премијерном термину од 10 часова, као и у репризном термину од 20 часова, представљене су актуелности из области културе, књижевности, традиције и локалних друштвених иницијатива у Нишу.

Расписан 24. међународни песнички конкурс „Између два света“

У емисији је гостовао Аца Митровић Лахор, председник Удружења књижевника „Бранко Миљковић“ из Ниша, који је најавио расписивање 24. међународног песничког конкурса „Између два света“, посвећеног сећању на једног од најзначајнијих српских песника, Бранка Миљковића.

Конкурс је отворен до 31. јула 2026. године и намењен је пунолетним ауторима из земље и иностранства. Сваки аутор може учествовати са једном необјављеном песмом слободне тематике, дужине до 20 стихова, која мора бити лекторисана.

Радови се могу слати на српском, хрватском, босанском или црногорском језику, ћириличним или латиничним писмом. За песме на другим језицима обавезан је превод на један од наведених језика.

Песме је потребно потписати пуним именом и презименом, уз адресу и број телефона. Радови се достављају на електронске адресе: [email protected] и [email protected], као и поштом на адресу: Боже Зечевића 84, 18000 Ниш.

Након завршетка конкурса, стручни жири ће одабрати најуспешније радове, који ће бити објављени у зборнику „Између два света“. Промоција зборника планирана је за октобар 2026. године. Три најбоље оцењена аутора добиће и посебно признање у виду заједничког објављивања књиге песама.

„Мозаик“ покреће летњу школу фолклора

У емисији је најављена и Летња школа фолклора Ансамбла народних игара и песама „Мозаик“, о којој је говорио председник ансамбла Марјан Здравковић.

Због великог интересовања, отворена је нова локација за упис чланова у фолклорну секцију, у простору код Дурланске пијаце. Упис почиње 16. јуна, а пробе ће се одржавати уторком и четвртком.

Распоред група је следећи:

од 18.00 часова – деца узраста од 5 до 9 годинаод 19.00 часова – припремна група (10 до 15 година)од 20.00 часова – омладински ансамбл (16 до 20 година)

Из ансамбла истичу да је циљ програма укључивање деце и младих у очување народне традиције кроз игру, песму и заједничко стваралаштво.

Пројекат „Башта у боци“ – бесплатна прерада воћа

Представљен је и пројекат „Башта у боци“, о коме је говорила Маја Севић из Удружења за неговање традиције „Вишња“.

Пројекат омогућава грађанима са територије градских општина Црвени крст и Пантелеј да вишак воћа из својих домаћинстава бесплатно прераде у домаћи сок.

Пријаве су у току, а више информација доступно је на број телефона 064/908-8960.

Пројекат има за циљ смањење бацања хране, подстицање одрживог коришћења локалних ресурса и очување традиционалних начина прераде воћа. Реализује се у оквиру регионалне иницијативе коју подржава Европска унија, кроз програм усмерен на развој одрживих прехрамбених система на Западном Балкану.

Програм Позоришта лутака Ниш за текућу недељу

На крају емисије представљен је и недељни програм Позоришта лутака у Нишу са Зорицом Филиповић из ове установе културе. 

Репертоар обухвата следеће представе:

„Вук који је испао из књиге“ – школски програм„Царев заточник“ – четвртак, 18. јун у 18.00 часова„Пут по свету на тротинету“ – учешће у Великом летњем фестивалу у Нишкој Бањи„Ружно паче“ – недеља, 21. јун у 11.30 часова.

Представе су намењене деци различитог узраста и обухватају класичне и савремене сценске обраде бајки, са едукативним и васпитним порукама.