„Дани купинеˮ у Ражњу

Традиционална манифестација „Дани купинеˮ, која се одржава у Ражњу, ове године биће организована у четвртак, 30. јула. Према објављеном програму, окупљање излагача заказано је за 8 сати ујутру. Они ће посетиоцима, по традицији, представити свеже купине, производе од овог воћа, пољопривредну механизацију, као и домаће аутентичне производе. 

Од 10 сати је обилазак изабраног засада купине, а од 12 часова стручно предавање професорке др Наде Плавше са Пољопривредног факултета у Новом Саду, која ће говорити на тему „Каква пчелиња заједница нам треба за успешно опрашивање купинаˮ. Ова едукација биће одржана у Скупштинској сали општине Ражањ, која се налази у згради општинских служби.

Организатор манифестације је Туристичка организација општине Ражањ, а покровитељ Општина Ражањ.

Недеља, 26. јул у 08ч.

Свети архангел Гаврило

Храм Светог Архангела Гаврила у Житковцу

Са неизмерном духовном радошћу, срцима испуњеним благодаћу и уз високи благослов надлежних црквених власти, Црквена општина Житковац и братство Храма Светог Архангела Гаврила упућују најтоплији и најсрдачнији позив свему благочестивом верном народу. Позивамо наше драге парохијане, племените приложнике, ктиторе, доброчинитеље, као и све госте, намернике и празничнике који у својим срцима носе и поштују свето име и чудесна дела овог небеског заштитника, да се у што већем броју, у братској љубави и слози, саберу под сводовима нашег светог храма и заједно узнесемо наше искрене молитве Творцу.

Празновање храмовне славе није само обичан датум у црквеном календару, већ представља истински врхунац духовног живота наше локалне заједнице и посебан тренутак за целокупно наше литургијско сабрање. То је благословена прилика да заједно застанемо, погледамо у своја срца, духовно се обновимо и ојачамо своју веру. Кроз заједничку молитву и литургијску песму, ми сведочимо своје непоколебљиво јединство у православној вери и хришћанској љубави. Овај велики празник нас изнова враћа спасоносним истинама, подсећајући нас на величанствену улогу коју Свети Архангел Гаврил има као први и највернији весник божанског промисла, који је човечанству кроз векове доносио најрадосније вести о спасењу и Божијој милости.

Детаљан распоред и програм свечаног обележавања:

У недељу, 26. јула 2026. године, са почетком тачно у 08:00 часова, под сводовима нашег светог храма биће служена Света Литургија. Ова свечана служба биће прилика да се сви заједно, од најмлађих до најстаријих, окупимо око трпезе Господње. Молитвено учешће свештенства и верног народа пратиће лепота црквеног појања која уздиже дух ка небесима. Одмах након завршетка Свете Литургије, приступиће се традиционалном и свечаном чину резања славског колача, као и освећењу славског жита и дарова које су припремили овогодишњи домаћини славе. Након тога, уследиће пригодна и надахнута духовна беседа која ће нас поучити о животу и чудима Светог Архангела Гаврила, подсећајући нас на његову сталну заштиту коју пружа нашем храму, нашем месту и сваком појединцу који му се искрено обрати.

У овим свечаним данима, када се спремамо за велики празник, вреди се са посебном пажњом и дубоким духовним освртом подсетити дивних и надахнутих речи мати Магдалене, које на најлепши начин описују саму суштину црквеног живота и нашег окупљања:

„Народ долази у цркву за топлу реч, осмех, за осећај преображења, да очисти грехове, да лепе догађаје међусобно подели.“

Размислимо дубоко о овим прелепим речима. Оне нам говоре да црква није само грађевина од камена, већ живи организам, место утехе и сигурна лука у коју долазимо када нам је тешко, али и када смо испуњени радошћу. У данашњем свету, који је често брз, отуђен и пун искушења, топлина људског сусрета под окриљем дома Господњег постаје драгоценија него икад пре. Под сводовима нашег храма тражимо и проналазимо ону топлу реч која лечи ране на души, онај искрени братски осмех који враћа наду, и онај узвишени осећај преображења који нас подстиче да будемо бољи људи, бољи суседи и бољи хришћани. Овде пред лицем Божијим чистимо своје грехове кроз тајну покајања, али исто тако са неизмерном срећом делимо све лепе тренутке, успехе и благослове са својом браћом и сестрама у Христу.

Зато вас са очинском љубављу позивамо да ове недеље оставите по страни све своје свакодневне бриге и послове. Дођите са својим породицама, поведите своју децу, своје родитеље, рођаке и комшије. Нека наш храм у Житковцу ове године буде испуњен до последњег места, нека се наше заједничке молитве узнесу ка небу као најмириснији тамјан, и нека радост овог празника уђе у сваки дом и сваку породицу. Прославимо овај велики дан достојанствено, у миру, радости и хришћанској љубави, захваљујући Господу на свим знаним и незнаним доброчинствима која нам непрестано пружа кроз живот.

Добро дошли у свети дом Господњи, где вас очекујемо отвореног срца и раширених руку!

Благослов Божији нека буде са свима вама и вашим домовима!

63. Међународни фестивал

„Прва хармоника Србије"

Сокобања 2026

Почиње продаја улазница за „Прву хармоникуˮ у Сокобањи: Наступају Милица Тодоровић, Нада Топчагић и Мирза Селимовић

Посетиоци 63. Међународног фестивала „Прва хармоника Србије – Сокобања 2026” од данас могу да купе улазнице за концертне вечери које ће бити одржане 4, 5. и 6. августа на Летњој позорници „Врело”. Продаја улазница почиње данас у 18 часова у Легату Милуна Митровића, а карте ће се до почетка фестивала продавати сваке среде, четвртка, петка, суботе и недеље, у термину од 18 до 22 часа. 

Концерти сваке фестивалске вечери почињу у 20 часова. Првог дана, 4. августа, наступиће Милица Тодоровић, дан касније публику ће забављати Нада Топчагић, док ће завршно вече, 6. августа, обележити концерт Мирзе Селимовића. 

Цена улазнице за партер износи 500 динара, док је за места за седење потребно издвојити 800 динара. Све додатне информације заинтересовани могу добити путем телефона (066/83-11-820), наводе организатори. 

Из Културног центра Сокобања позивају љубитеље народне музике да на време обезбеде своје место и уживају у још једном издању фестивала који већ 63 године негује традицију хармонике и окупља еминентне извођаче и најбоље хармоникаше. 

Дивље Јагоде, Црвена Јабука и Al Rock Symphony

Програм овогодишњег, једанаестог по реду, Ал рок фестивала увелико је познат и трајаће два дана, 20. и 21. августа, на градском парку Брђанка и окупиће велика имена југословенске рок музике. 

Као и ранијих година посетиоце очекује добар музички програм и пратећи садржај. Овај, сада већ култни, музички фестивал из године у годину окупља све већи број љубитеља рок и алтернативне музике и доводи велика имена са домаће и регионалне сцене, што ће бити случај и ове. 

На сцену у градском парку Брђанка наступиће два легендарна југословенска састава рок и хард рок музике, Дивље јагоде и Црвена јабука, а такође премијерно ће се представити и Al Rock Symphony, сачињен од врсних музичара и певача, уз специјалног госта Звонка Пантовића Чипија из групе Освајачи, који је и прошле године наступао на овом фестивалу. 

Публика у Алексинцу ће уживати у хитовима Дивљих јагода попут Једина моја, Лет на други свет, Марија, Кап по кап, Мотори и Криво је море уз невероватног виртуоза на гитари Сеада Липовачу, али и да уз Жеру гласно певају песме Црвене јабуке: Има нешто од срца до срца, Твога срца врата, Туго несрећо, Тамо где љубав почиње, Туга, ти и ја, Шампањски пољубац, Да ми је до ње. 

Овај музички фестивал први пут је организован 20. августа 2016. године као Србија Рокс (Srbija Rocks) на Стадиону за мале спортове, као и августа 2017. године. Након тога, 2018. године прелази у организацију Центра за културу и уметност Алексинац и добија своје сада већ препознатљиво име Ал рок фест (AlRock Fest) и од тада окупља велика имена домаће и регионалне музичке сцене, као и занимљиве пратеће садржаје. 

Занимљиви културни садржаји за све генерације и ове недеље очекују посетиоце манифестације „Алексиначко културно лето”. Вечерас у дворишту Завичајног музеја биће одиграна представа за децу „Алиса у граду чуда”, еколошку бајку за децу и одрасле, коју на малу сцену доноси Балканска позоришна трупа „АРА” из Београда.

Чувенa Кероловa јунакињa ће заједно са Вуком, Зецом, случајним пролазником и другим ликовима покушати да поправи свет и да одговори на пиутања како можемо да заштитимо планету и сачувамо је за будућа поколења. Кроз разне ситуације покушаће да објасне деци, али и одраслима како можемо бити одговорнији према природи. Представа је интерактивна, са пуно сонгова и сценског покрета. Улоге тумаче Фуад Табучић и Теодора Стојановић.

Почетак представе заказан је за 20 часова.

Биоскопски програм Центра за културу и уметност Алексинац наставља се сутра, у четвртак 23. јула, а на репертоару ће се наћи филмови „Кајара” од 18 часова и „Понор смрти” од 20 часова.

У древном царству Инка важне су поруке носили часкуи, курири који су трчали брже од ветра. То је било тајно друштво супер-гласника у које су могли да уђу само момци. Али Кајара, храбра и снажна 16-годишња девојка, одлучује да промени правила игре. Жели да постане прва девојка-часкуи и ништа је на том путу неће зауставити у истоименом анимираном филму за најмлађу публику.

Оскаровац Бен Кингсли и Арон Екхарт предводе напети акциони хорор „Понор смрти” преживљавања у коме се путници након авионске несреће суочавају са најопаснијим предаторима океана.

Улазнице, по цени од 300 динара по пројекцији, могу се набавити на билетарници Дома културе.

Програм овог четвртка употпуниће и две уметничке изложбе. Најпре ће од 19 часова у Арт галерији свечано бити отворена изложба фотографија „Живот” Фото клуба Алексинац, под патронатом Фото савеза Србије.

Пола сата касније, у 19 часова и 30 минута, у галерији Дома омладине биће отворена изложба скулптура „Врт уживања”, амбијентална инсталација уметничке керамике и „Заробљени ум”, изложба керамо-скулптура, ауторке Леле Милосављевић, уметнице из Сокобање.

Програм Алексиначког културног лета организује Центар за културу и уметност Алексинац, под покровитељством општине Алексинац.

19. „Фолклор фест” у Ражањ доводи фолклорне ансамбле из Еквадора и Бугарске

На летњој позорници у порти храма Светог пророка Илије у Ражњу овог петка биће одржан 19. Међународни студентски фестивал фолкора „Фолклор фест”.

Ова манифестација представља јединствену прилику да публика, гости и посетиоци кроз игру, песму и раскош народних ношњи упознају традицију, обичаје и културно наслеђе различитих народа, доприносећи неговању међусобног разумевања, пријатељства и културне размене.

На фестивалу ће наступити фолклорни ансамбли из Еквадора и Бугарске, као и домаћин – Културно-уметничко друштво „Сава Јеремић” из Ражња.

Покровитељ манифестације је Општина Ражањ, а организатори Дом културе Ражањ, КУД „Сава Јеремић” и Туристичка организација општине Ражањ у сарадњи са Студентским културним центром из Ниша.

Почетак ове културне манифестације је 20 часова и 30 минута.

На Морави воденица стара

На кеју поред Моравице и ове године ће се крчкати котлићи са рибљом чорбом током трећег дана Петровданског вашара, а све у склопу манифестације „На Морави воденица стара”.
Ово је лепа прилика различитим екипама да укрсте варјаче, а за такмичење се могу пријавити до пола сата пре почетка. Такмичење почиње у 16 часова и организатори поручују да сви који себе сматрају мајсторима у овој врсти кулинарства, могу да дођу и да се опробају, а биће свакако и награда за најбоље кулинаре. 
Највећи део око организације носиће Клуб спортских риболоваца „Трњане”, а уз подршку овдашњег Центра за културу и уметност.

13-15.  јул

Почетком наредне седмице, тачније од понедељка 13, па до среде 15. јула биће спроведене акције сузбијања крпеља и комараца.

У организацији Општинске управе општине Алексинац активност ће бити започета у понедељак 13. јула у касним поподневним и вечерњим часовима сузбијањем одрасле форме комараца у насељеним местима поред Моравице од Бовна до Краљева, а поред Мораве од Бобовишта до Јасења и од Витковца до Житковца.

У насељима од Глоговице до Дражевца, од Великог Дреновца до Моравца, у Вакупу, Алексинцу и Алексиначком Руднику, ова активност ће се извршити у касним поподневним и вечерњим часовима у уторак 14. јула.

Сузбијање одрасле форме комараца вршиће у дневним часовима ван насеља, у уторак и среду, 14. и 15. јула, на доступним површинама под трском, дрвенастом и другом високом вегетацијом на обалама и у близини водених површина на којим се претходно врши сузбијање ларви комараца.

Сузбијање ларви комарацавршиће се директним аплицирањем ларвицидног препарата у водене површине које су станишта ларви комараца и не представља опасност за пчеле.

Сузбијање одрасле форме комарца вршиће се са возила ULV уређајима и термалним замагљивањем и представља опасност за пчеле, па је потребно да грађани који живе у непосредној близини површина где ће се изводи акција у дневним часовима, као и грађани у насељеним местима у којима ће се вечерњим часовима изводити акција, спрече кретање пчела за време вршења акције.

Када је реч о крпељима, њихово сузбијањр вршиће се у уторак 14. јула у преподневним часовима, уређајима са земље у парку Брђанка и другим мањим зеленим површинамау Алексинцу, Старом и Новом гробљу и неформалним излетиштима у околини, парковима на Ал. Руднику и у Житковцу, на уређеном делу обале Бованског језера и на меморијалним местима, односноу истом обиму и на истим површинама као претходних година и представља опасност за пчеле.

Да би се акција успешно реализовала и избегле нежељене последице моле се грађани да у време извршења не бораве на поменутим локацијама и не изводе кућне љубимце. Пчелари се обавештавају да предузму мере заштите пчелињих друштава уколико иста држе у непосредној близини наведених локација.

Уколико због неповољне временске ситуације буде потребно одлагање или прекидање акција грађани ће бити благовремено обавештени.

Акције ће и овог пута изводити заједно предузећа ДЕ МУС доо Београд и СИНИТРА ДДД доо Ваљево.

Сабор фрулаша и изворног народног стваралаштва

4-5. јул. 2026.

„Дани Саве Јеремића”

Љубитељи традиционалне музике, фруле и изворне народне песме окупиће се 3. и 4. јула на 26. Сабору фрулаша и изворног народног стваралаштва „Дани Саве Јеремића”, који ће бити одржан у Ражњу.

Манифестација почиње у петак, 3. јула, у 13 часова, када ће бити одржан округли сто под називом „Сећање на живот и дело Саве Јеремића”, посвећен једном од најзначајнијих чувара српске фрулашке традиције.

Програм се наставља у суботу, 4. јула, од 9.30 часова, када ће у порти Цркве Светог пророка Илије бити организована 17. ликовна колонија, која ће окупити уметнике из различитих крајева Србије.

Свечано отварање Сабора заказано је за 20.30 часова, уз ревијални наступ фрулаша и извођача изворних народних песама. На овогодишњој манифестацији наступиће Јелена Броћић и Јован Михаљица, док ће учеснике пратити оркестар под управом Бранимира Ђокића.

Програм ће бити одржан у порти Цркве Светог пророка Илије у Ражњу, а организатори позивају све љубитеље традиционалне културе да присуствују овој манифестацији која већ 26 година чува и промовише богато наслеђе српске изворне музике и народног стваралаштва.

Велика источна криза и Први српско-турски рат 1876. године

Прва радна седница Међународног научног скупа „Велика источна криза и Први српско-турски рат 1876. годинеˮ, одржана јуче поподне у Дому културе у Алексинцу, окупила је историчаре из Србије, Републике Српске и Мађарске, који су представили резултате својих истраживања о различитим аспектима Велике источне кризе и српско-турског рата. 

Своје радове представили су проф. др Далибор Денда, пуковник са Института за стратегијска истраживања Универзитета одбране, проф. др Слободан Ђукић са Универзитета одбране, др Радомир Ј. Поповић из Историјског института, др Каталин Шрек са Историјског института Универзитета у Дебрецину, као проф. др Боривоје Милошевић и проф. др Радован Субић са Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци. Међу учесницима из Мађарске је био и др Арпад Хорњак из Истраживачког центра за хуманистичке науке ЕЛТЕ из Будимпеште, док ће његов колега из овог мађарског института др Габор Деметер, свој рад доставити накнадно.

Теме прве седнице обухватиле су српске официре и организацију српске војске рату 1876. године, као и мобилизацију војске Кнежевине Србије за рат против Османског царства. Део радова бавио се спољном политиком Аустроугарске у угарском парламенту која се рефлектовала на српско-турски рат, као и учешћем Срба у мађарском јавном мњењу током овог рата. 

Историчари из Републике Српске изнели су врло занимљиве податке о устаничким покушајима да се ослободи Бијељина 1876. година, као и занимљиву биографију Американца шкотског порекла Хенрија Макиверија, који се под заставом Србије борио у Првом српско-турском рату 1876. године. 

До краја овог научног скупа биће одржане још две седнице. У уторак, 30. јуна, учесници ће своје радове излагати од 9 сати и у поподневним сатима, од 15 часова. Скуп је отворен за јавност и сви заинтересовани могу да прате излагање у Великој сали Дома културе у Алексинцу. 

Председавајући скупа др Александар Растовић позвао је ауторе да своје радове доставе организатору, Центру за културу и уметност Алексинац, до краја новембра, како би били објављени највероватније до краја године у зборнику радова.

Видовдан, празник који се слави у славу Косовских јунака и уједно представља сећање на погинуле у свим ратовима до данашњих дана, у организацији Одбора за неговање традиције и обележавање значајних историјских датума општине Алексинац и Удружења бораца општине Алексинац свечано је јуче обележен и у нашем граду.

На споменику палим ратницима у порти Алексиначке цркве цвеће су положиле делегације Општине Алексинац и Удружења бораца и тиме одати почаст свим палим јунацима за наш народ.

Видовдан је државни празник у Републици Србији и обележава се радно, а у спомен на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару на Газиместану и представља сећање на погинуле у свим ратовима.

Иначе, није први пут Видовдан обележен на територији наше општине. У организацији Удружења бораца 2014. је на овај дана откривена спомен плоча у Доњем Љубешу на којој су имена палих ратника у Балканским и Првом светском рату, а 2018. године одржана је трибина у Дому омладине од које је потекао предлог да се од зграде старе школе у Делиграду направи меморијални комплекс у коме ће бити исписана имена свих погинулих са територије наше општине, од Балканских ратова па до НАТО агресије 1999. године.