Екипа Клуба спортских риболоваца „Трњане“ успешно је започела овогодишњу сезону куп такмичења учешћем на 16. Међународном купу „Цветници 2026“, који је одржан у суботу, на језеру Младост, надомак Велеса.

Традиционално такмичење организовала је екипа ЗРРСК Металург, са којом чланови КСР „Трњане“ негују дугогодишње пријатељство и сарадњу дужу од десет година.

Такмичење су обележили веома тешки временски услови. Јак ветар и повремена киша утицали су на изузетно слаб рад рибе, па чак 17 такмичара током три сата пецања није упецало ниједну рибу. Остали такмичари уловили су укупно свега 1.467 грама рибе, углавном црвенперке, сунчице и беовице.

У конкуренцији 11 екипа – четири из Србије, једне из Црне Горе и шест из Северне Македоније, прво место освојила је екипа Рудар, друго место припало је екипи Мак-Дам, док је треће место освојила екипа Поштар. КСР „Трњане“ такмичење је завршио на четвртом месту, а до пехара је недостајао буквално само један грам улова.

Посебно се истакао Дарко Јовчић, који је у А сектору освојио прво место и златну медаљу, док је у укупном појединачном пласману на целој писти заузео треће место и освојио бронзану медаљу. За екипу КСР „Трњане“ наступили су још и Ивица Петровић и Иван Стевановић.

Домаћин је, као и претходних година, одлично организовао такмичење, које је протекло у спортском духу и пријатељској атмосфери.

Свечано освећење обновљеног манастирског храма у Липовцу

Повод и значај великог духовног догађаја

Преображењски манастир у Липовцу, један од најзначајнијих духовних центара и споменика културе од изузетног значаја у Републици Србији, улази у нову епоху своје вишевековне историје. Након темељних, дуготрајних и стручно вођених радова на заштити, санацији и уређењу, у потпуности је обновљен централни манастирски храм.

Како би се овом великом градитељском и духовном подухвату дао коначни печат, Свештена обитељ Преображењског манастира и Православна епархија нишка упутиле су званични позив верном народу на Свечани чин освећења обновљеног храма.

Овим литургијским сабрањем, које представља историјски дан за саму светињу и алексиначки крај, началствоваће Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит нишки господин Арсеније.

Свечани програм и сатница догађаја одвијају се према следећем редоследу:

Уторак, 26. мај у 07:30 часова: Свечани дочек предстојатеља Нишке епархије, Архиепископа и Митрополита Арсенија.

Након дочека: Чин великог освећења манастирског храма, а потом и Света архијерејска литургија.

По завршетку литургије: Свечана „Трпеза љубави” за све присутне госте, свештенство, монаштво и верни народ, која ће бити уприличена у новој манастирској трпезарији.

Сабрање се организује под библијским вођством и поруком исписаном на позивници: "Благословен који долази у име Господње!"

Историјско-архитектонски контекст обновљеног храма

Да би се разумела важност ове обнове, потребно је сагледати тачне и проверене историјске чињенице о самом објекту:

1. Првобитни настанак (XIV век)

Данашња црква подигнута је у периоду између 1370. и 1375. године. На основу детаљних археолошких ископавања утврђено је да храм није настао на „празном” месту, већ су његови темељи постављени преко раносредњовековне некрополе која потиче још из 10. века. Црква у почетку није грађена као манастирска, већ као приватна, придворна црква (капела) локалног српског властелина који је столовао у утврђеном Липовачким граду, чије се рушевине и данас налазе на узвишењу изнад манастира. Ктитор и његова породица сахрањени су у југозападном делу цркве, што доказују откривене ктиторске гробнице са богатим прилозима.

2. Долазак Синаита и успон манастира (1399. година)

Прекретница се дешава у време најезде Турака, када у Србију кнеза Лазара долазе монаси синаити. Међу њима је и Преподобни Герман Синаит. Он 1399. године поред постојеће властелинске цркве подиже припрату и оснива право општежитељно монашко братство. Обнову су материјално подржали синови кнеза Лазара – свети деспот Стефан Лазаревић и његов брат Вук, који су манастиру даровали земљиште и села. Овај ктиторски чин детално је забележен у прецизном натпису из 1399. године, који је уклесан на каменом надвратнику изнад улаза из припрате у наос.

3. Архитектонске одлике и живопис

Сама црква представља класичан и изузетно складан пример архитектуре српског средњег века. Грађена је у форми сажетог триконхоса (основа у облику тролиста) са осмостраном куполом која почива на луковима и пандантифима. Спољни зидови су зидани од локалног ломљеног камена и сиге, повезани кречним малтером.

Унутрашњост храма крије слојеве фрескосликарства:

Први слој је урађен одмах по обнови 1399. године, а аутор је био познати средњовековни живописац, монах Макрије.

Други слој фресака настао је у време обнове крајем 15. века, а фрагменти овог сликарства (фигуре пророка) и данас су видљиви у тамбуру куполе.

Унутрашњост је у периоду 1938–1939. године у потпуности пресликао руски академски сликар Иван Петрович Дикиј, који је урадио и већи део икона за тадашњи иконостас.

Мозаик изнад улазних врата, који приказује сцену Преображења Господњег, израдио је уметник Ђорђе Радуловић 1985. године.

4. Питање манастирске славе

Један од најчешћих извора забуне код овог манастира јесте његово име. Првобитна средњовековна црква била је посвећена Светом архиђакону Стефану (Првомученику). Због тога се у народу преко 600 година задржао назив „Манастир Светог Стефана”. Међутим, током каснијих обнова кроз векове, главна манастирска слава и посвета храма званично су промењени у Преображење Господње, што је и данас главни празник око кога се народ окупља.

Савремена обнова и значај за Епархију нишку

Након Другог светског рата, Липовац од мушког постаје женски манастир. Деценијама је овом светињом управљала чувена игуманија Меланија (Пантелић), која је својим трудом подигла манастир из сиромаштва, уредила порту и изградила велики конак. Данас се на челу манастирског сестринства налази игуманија Ирина.

Рестаураторски радови на самом објекту цркве, који су претходили овом великом чину освећења са огласне табле, изведени су уз строги надзор стручњака за заштиту споменика културе. Они су обухватали санацију влаге, уређење фасадних зидова, конструктивно учвршћивање куполе и комплетно уређење унутрашњег простора.

Освећење које предводи митрополит Арсеније представља круну тих вишегодишњих напора да се овом бисеру српске средњовековне баштине врати његов пуни сјај и обезбеди његово трајање за будуће генерације.

Бесплатне радионице за децу

Памет у покрету

Враћамо се правој, тактилној магији папира и покрета. Радионица Скрол на папиру деци пружа место за учење кроз игру – без екрана и са много смеха. Развија машту, логику и креативност, а истовремено ствара тренутке повезаности и радости. Кроз едукативне игре, љубав према учењу расте спонтано, а деца су слободна да истражују и уживају.

23-24. мај

Алексинац домаћин Државне смотре читалаштва „Читалићи 2026”

Алексинац ће за време викенда бити центар дечјег стваралаштва, књиге и читалачке културе, јер ће 23. и 24. маја 2026. године бити одржана Државна смотра читалаштва са међународним учешћем „Читалићи 2026”.

Организатори најављују богат дводневни програм који ће окупити учеснике из Србије и иностранства, наставнике, библиотекаре, писце, глумце и бројне љубитеље књиге.

Према објављеном програму, свечано отварање манифестације заказано је за суботу, 23. мај, када ће бити организовано пријављивање делегација, кликерашко тестирање, постављање штандова и представљање радова у оквиру „Земље Читалића”. Посебан део програма биће посвећен дигиталним и креативним садржајима, као и дружењу учесника кроз песму, игру и различите радионице.

Истог дана биће одржан и програм изненађења, док је у вечерњим сатима планиран састанак координатора школских тимова и установа „Читалића”, као и свечано проглашење победника и додела награда најуспешнијим кликерашима и гласницима.

Другог дана смотре, у недељу 24. маја, биће организован симпозијум „Читалића” под називом „Од читанке до алгоритма”, који ће окупити просветне раднике и стручњаке из области образовања и културе. Поред тога, најмлађи учесници имаће прилику да уживају у радионицама са песницима и глумцима, као и у традиционалном дружењу у „Земљи Читалића”.

Пројекат „Читалићи”, који је настао у Алексинцу, већ годинама представља једну од најзначајнијих образовно-васпитних иницијатива у Србији када је реч о развијању читалачких навика, разумевању прочитаног и неговању писменог изражавања код деце и младих. Данас окупља велики број школа и учесника из Србије и дијаспоре.

Манифестација „Читалићи” током година постала је препознатљив симбол Алексинца и пример успешног повезивања образовања, културе и креативности младих.