Манастир Светих апостола Петра и Павла у Грабову

Манастир Светих апостола Петра и Павла у Грабову је српски средњовековни манастир који се налази у ражањском селу Грабово, на око 10 километара од Ражња, и припада Епархији крушевачкој. До њега се стиже солидним асфалтним путем, возећи прелепим подбуковачким пределима. Уређени пут између два дрвореда, чим се ступи на манастирско имање, води нас до цркве која је првобитно подигнута још у 14. веку; односно, манастир је саграђен 1380. године за време владавине кнеза Лазара. Ктитор је био властелин Вукосав, отац војводе Црепа, у народу познат као Орловић Павле.

Павле Орловић је легендарни српски јунак Косовског циклуса епских народних песама. У историјским изворима о њему нема података, док је према народној песми „Косовка девојка“, он преминуо након Косовског боја 1389. године, од рана задобијених у њему. Урош Предић га је представио на својој слици Косовка девојка из 1919. године на самрти.

Рушен и спаљиван два пута, увек је васкрсавао и све до 19. века је био мушки манастир. У задњих 150 година је служио као парохијска црква све до 2014. године, када поново постаје манастир, овај пут женски. Од тада траје обнова  светиње и монашког живота.

Историја манастира је и историја народа овог краја

По предању, Вукослав и Цреп су често долазили на планину Буковик да лове дивљач. Заволели су овај крај и саградили себи задужбину поред два извора лековите воде. Манастир је имао  око 300 хектара имања. После Косовског боја и погибије кнеза Лазара, на престо је дошао деспот Стефан Лазаревић. Султан Бајазит, који је умруо у заробљеништву, имао је пет синова који су се борили за власт: Сулејмана, Мехмеда, Ису, Мустафу и Мусу. Деспот Стефан Лазаревић приклонио се Сулејману, кога побеђује његов брат Муса. После победе, 1413. године, Муса организује казнену експедицију и поруши Бован, Соко, Сталаћ, Крушевац, а манастир Грабово спали до темеља. Тада се преко 30 монаха са бројним становништвом иселило у Бугарску.

Три века након рушења манастира, народ је долазио на ово свето место. Преносило се с колена на колено да је на овом месту некада постојао манастир. По вољи Божијој, око 1780. године почела је да васкрсава и оживљава светиња. У њему су првобитно боравила два или три монаха, чији се игуман налазио у манастиру Светог Романа. Прво је 1756. обновљен порушен манастир Свети Роман, а после 15 или 20 година подигнута је мала црква, касније манастир Светог Петра и Павла у коме су живело 32 калуђера.

Након пропасти Првог српског устанка, 1813. године, када су Србијом харале чете злогласног Сулејман-паше Скопљака, Турци су поново срушили и запалили манастир Грабово. Међутим, Срби су духовно и материјално јачали и молили се Богу. Хтели су поново да обнове овај храм.

Манастир био важан за обе династије

Кнез Милош је веома много учинио на подизању нових и обнови старих цркава. Он је већ 1820. изобичајио да се за оправку цркава тражи везирово одобрење. Кнез још 14/26. децембра 1815. пише кнезовима свих нахија да се попишу све цркве и црквишта. Одмах затим се наређује и њихова обнова. Од почетка двадесетих година то је већ прави покрет иза кога стоји држава. Форсира се изградња и обнова цркава и у неослобођеним крајевима, али је ту и даље неопходна дозвола паша. За овај крај надлежан је био лесковачки Шашит паша.

Око Богојављења, 1831. године представници околних села добили су усмену дозволу од сердара ражањског Кара-Хасана да зидају цркву на темељу старе, али да не сазна лесковачки Шашит паша. Убрзо сердар умре. Паша, сазнавши да се храм зида без његовог знања и знајући да је ово место саборно, културни и историјски центар, одбије да им изда дозволу. Људе који су дошли код њега похапси и затражи откуп за њих, чак 3.500 гроша. Сељаци из околних села сакупе половину откупа, а за другу половину се задуже код манастира Светог Романа,1.181 грош. Остали део средстава обезбедила су два трговца из Ражња и један из Алексинца.

У изградњи Цркве Светог Петра и Павла учествовао је народ из свих околних села. Радови на обнови светиње отпочели су 1835. године. Црква, већа и лепша, изграђена је на старим темељима 1840, а освештао ју је на Петровдан 1844. године епископ тимочки Доситеј (Новаковић), за време владавине кнеза Александра Карађорђевића. Конак је сазидан 1864. године.

Од 1942. до јула 1944. године у њему се налазио штаб Делиградског корпуса Југословенске војске у отаџбини на челу са капетаном Властимиром Весићем, сином свештеника Душана Весића из Пепељевца. Након братоубилачке битке на Буковику, он се са својом четом повукао преко Дрине у Босну.

Чудотворна реплика Јерусалимске иконе Пресвете Богородице

Данас је то активан женски манастир који чува честице моштију 75 руских светитеља и реплику Чудотворне иконе Богородице Јерусалимске. Икону је, по предању, насликао Свети апостол Лука, а рађена је по аутентичном лику Мајке Божије.

Мати Агапија води рачуна о манастиру и љубазно посвећује пажњу посетиоцима. Није имала благослов претпостављених да говори за наш медиј, али се виде резултати њеног рада, које она види као Божију вољу. Лепо уређена порта, црква која својом светлошћу верном народу даје неки оптимизам и срећу, изводе се радови на сређивању парохијског дома, а на уређеном имању, у ограђеном простору електричним чуваром, стадо манастирских оваца одмара у хладовини тог поподнева када смо боравили.

Иако о томе не говори мати Агапи, али се по изразу лица види да је посебно поносна и захвална Богу што је у овом манастиру пристигла  реплика Јерусалимске иконе Пресвете Богородице са полудрагим камењем и каменом са гроба Мајке Божије. На овом месту, са поносом  наглашава, литургија је служена 110 година пре открића Америке. Наиме, манастир је први пут, као што смо већ нагласили,  подигнут у време кнеза Лазар, 1380. године и задужбина је жупана Вукослава , оца војводе Црепа, у народним песмама опеваног Орловића Павла. Ови подаци осим, верских мотива, просто позивају посетиоце да обиђу ово место.

7. септембар у 12ч.

Српска Православна Црква обавештава верни народ да ће опело генералу Ратку Младићу, православном хришћанину и војнику српском, бити служено у понедељак, 7. септембра 2026. године, у храму Светог апостола и јеванђелиста Луке на Кошутњаку са почетком у 12 часова.  

Покој му души и мир свима нама!

Свечано обележена 220. годишњица Боја на Делиграду

Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки г. Арсеније је служио 4. септембра 2026. године свету Литургију у спомен-храму Светих архангела на Делиграду поводом 220. годишњице боја у коме су бројчано слабији српски устаници однели једну од најубедљивијих победа током Првог српског устанка.

Високопреосвећеном Митрополиту су саслуживали: протојереј Братислав Вукићевић, архијерејски намесник алексиначки; протојереј-ставрофор Љубиша Милошевић, свештеник у пензији; јереј Андрија Живковић, парох чукуровачки; јереј Душан Ранђеловић; ђакони Михаило Милановић и Стефан Пекић.

После свете Литургије служен је помен пред костурницом у којој су похрањене кости српских јунака, чему је следила свечана церемонија полагања венаца.

Светој Евхаристији и помену су, међу осталим, присуствовали и: престолонаследник Александар и принцеза Катарина Карађорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања гђа  Милица Ђурђевић Стаменковски, државни секретар при том Министарству г. Зоран Антић, председник Општине Алексинац г. Далибор Радичевић, представници војних и других цивилних власти.

У наставку, у Центру за културу и уметност у Алексинцу одржана је пригодна свечана академија, као продужетак државне церемоније посвећене овом великом јубилеју. Сабранима су се обратили Високопреосвећени Владика, министар Ђурђевић Стаменковски и председник Радичевић, а у наставку је одржан и пригодан културно-уметнички програм.

Након завршетка државне церемоније, у парохијском дому алексиначког храма Светог оца Николаја одржан је и састанак поводом потписивања уговора о донацији између Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Епархије нишке, са циљем усмеравања средстава ка финализацији радова на крсном знамењу, посвећеном сећању на победу извојевану током Боја на Плочнику 1386. године. Потписници уговора били су Високопреосвећени Митрополит и министар Ђурђевић Стаменковски, а свечано обележавање 640. годишњице од овог чувеног боја планирано је за 9. септембар.

Свечано обележена 150. годишњица Битке на Адровцу

Усреду, 2. септембра 2026. године, свечано је обележена 150. годишњица Битке на Адровцу, боја вођеног током Српско-турског рата 1876. године. Током ове борбе је херојском смрћу погинуо гроф Николај Николајевич Рајевски, пуковник и један од хиљада добровољаца који су из Русије кренули пут ратом захваћене Србије, како би и делатно помогли братском народу у борби за коначно ослобођење.

У спомен-храму Свете Тројице, подигнутом од стране породице грофа Рајевског на месту његове погибије, Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки г. Арсеније. Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су протојереј Братислав Вукићевић, Архијерејски намесник алексиначки, протојереј Дејан Арсић, секретар ЕУО Епархије нишке, протонамесник Синиша Никитовић, координатор Верског добротворног старатељства Епархије нишке "Добри Самарјанин", протонамесник Горан Митић, парох други житковачки, ђакон Стефан Пекић и протођакон Никола Ераковић.

Торжествено евхаристијско сабрање је на посебан начин улепшало појање чланова Хора Сретењског манастира из Москве, који су на величанствен начин представили руско богослужбено појање.

Међу присутнима били су министар културе у Влади Републике Србије Никола Селаковић, представник председника Руске Федерације за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој, амбасадор Руске Федерације у Републици Србији Александар Боцан-Харченко, представници Руског дома и Српско-руског хуманитарног центра, представници општине Алексинац, на челу са председником Далибором Радичевићем, представници и чланови друштава посвећених очувању и унапређењу братских веза два народа, као и мноштво верног народа. Велику радост причинило је и присуство пилота и посаде авиона "Иљушин" IL-76, који су претходних дана неуморно радили на гашењу пожара на територији Републике Србије, нарочито на подручју Делиблатске пешчаре.

Након заамвоне молитве, Високопреосвећени Владика је Министарство културе одликовао Орденом Светог Романа Ђуниског првог степена, по чему је најистакнутијим добротворима ове обновљене светиње уручио Архијерејске грамате.

Светој Литургији следио је мали помен у порти храма, пред спомеником на месту погибије пуковника Николаја Рајевског, по чему је одржана и пригодна академија, посвећена евоцирању успомена на племенито дело и идеал који је руски јунак посведочио својим младим животом.

У наставку, у порти манастира Светог Романа Ђуниског, првом месту почивања палог грофа Рајевског пре повратка у родну земљу, свечано је откривен нови споменик посвећен његовом спомену. Споменик су открили министар Селаковић, амбасадор Боцан-Харченко и г. Швидкој, након чега је ово знамење и освећено од стране Његовог Високопреосвештенства.

Преподобни Роман, велики чудотворац

Српска православна црква 29. августа по новом, 16. августа по старом календару, слави Преподобног Романа, великог чудотворца.

Велики чудотворац; свеге мошти му почивају у манастиру светог Романа, у лепој шумовитој ували на путу између Ражња и Ђуниса, на домаку Јужне Мораве. Живео и делао на двеста година пре Немањића. Велики светитељ и просветитељ тога Српскога краја. Народ се куне у том крају: "Светога ми Романа". И дандањи тамо се исцељују тешки болесници, нарочито умоболници и бесомучници. Манастир Св. Романа код Ђуниса подигао је свети кнез Лазар (који се слави 15 јуна).

Молитва светом Роману

свети Николај Жички

(чита се за помоћ у духовној несрећи или опседнутости)

Припадамо ти сада, праведниче и пријатељу анђела, преподобни оче наш Романе, и с покајањем и умиљењем молимо се: не престај молити се за сав род хришћаски православни, пред престолом Тројице Пресвете једносушне и нераздељне, за праведне и грешне, за све који во бједах страдају; за епископе, свештенике, ђаконе и монахе; за ктиторе и приложнике ове свете обитељи; за оне који долазе на поклоњење светим моштима твојим, свечесним; за болеснике и оне који умиру са вером; за старе и младиће; за девојке и матере. Светитељу оче наш Романе, човече Божији, покри недуги наши, исцели болести наше молитвама твојим. Амин.

Тропар, глас 1.

Као пустињски житељ и у телу Анђео и чудотворац, показао си се богоносни оче наш Романе. Постом, бдењем и молитвама, небеске дарове си примио, исцељујући болести оних који ти са вером долазе. Слава Ономе који ти је дао снагу, који те је прославио и који кроз тебе дарује свима исцељење.

Кондак, глас 8.

Заволевши Христов Крст, оче свети, Крст свој си на себе узео, крсним знамењем све силе непријатељске си победио, и венац од Христа примио, крстоносни Романе.

2. септембра

150. година

Битке на Андровцу

Са дубоким пијететом, националним поносом и свешћу о историјском значају наших предака, најављујемо свечано обележавање великог јубилеја – 150 година од чуведен Битке на Адровцу (1876–2026).

Овај изузетан историјски догађај посвећен је вечном сећању на херојске подвиге српских војника и руских добровољаца који су у Првом српско-турском рату 1876. године поднели највећу жртву за слободу српског народа и отаџбине. Битка на Адровцу остала је забележена у историји као једна од најважнијих и најкрвавијих епизода борбе за коначно ослобођење од османске власти, али и као симбол вечног братства и солидарности два народа.

Историјски значај и спомен на грофа Рајевског:

На адровачком бојишту, 2. септембра 1876. године, у преломном боју за слободу Србије, јуначки је погинуо руски пуковник гроф Николај Николајевич Рајевски. Његова племенита жртва и витешки дух оставили су дубок траг у српској историји, али и у светској књижевности. Управо је лик и живот грофа Рајевског послужио великом руском писцу Лаву Николајевичу Толстоју као инспирација за стварање лика грофа Вронског у чувеном роману „Ана Карењина”.

На месту где је пао овај велики племић и ратник, захваљујући његовој породици и Српској православној цркви, подигнута је спомен-црква Свете Тројице у Горњем Адровцу – у народу позната као „Руска црква”. Ова специфична светиња, окружена дрворедом липа донетих са породичног имања Рајевских из Русије, представља трајни споменик једној великој љубави према слободи. Специфичност овог историјског локалитета огледа се и у томе што је, према његовој последњој жељи, срце грофа Рајевског остало сахрањено у Србији, у порти манастира Светог Романа у Ђунису.

Детаљни програм свечаног обележавања – среда, 2. септембар 2026. године:

Свечаност ће објединити ова два кључна духовно-историјска центра кроз следећи сатницу и програм:

• 09:00 часова – Света архијерејска литургија

Свечано сабрање започиње молитвом у Спомен-храму Свете Тројице у Горњем Адровцу. Свету архијерејску литургију служиће црквени великодостојници уз саслужење свештенства и ђаконства Епархије нишке.

• 10:30 часова – Помен и церемонија полагања венаца

Након литургије, биће одржан свечани молитвени помен свим пострадалим војсковођама, официрима, војницима и добровољцима у Битци на Адровцу. У наставку ће се одржати званична државна, војна и дипломатска церемонија полагања венаца на спомен-обележје.

• 11:00 часова – Свечана академија у порти храма

У порти Спомен-храма Свете Тројице биће одржана централна Свечана академија посвећена 150. годишњици битке. Програм академије обухвата историографска обраћања, пригодне беседе, драмске приказе, наступ црквено-градских хорова и културно-уметнички програм.

• 13:00 часова – Откривање и освећење споменика грофу Рајевском

Програм се наставља у светороманској обитељи. У порти манастира Светог Романа Ђуниског биће уприличено свечано откривање и освећење новоподигнутог споменика грофу Николају Николајевичу Рајевском, чиме ће се одати посебна почаст месту у коме почива његово племенито срце.

Позив грађанима:

Позивамо сав верни народ, поштоваоце историје, представнике државних и локалних институција, као и све људе добре воље да својим присуством увеличају ово велико свенародно сабрање и одају дужну почаст јунацима чија су дела уткана у слободу коју данас живимо.

Вечан им помен и слава!

У недељу, век и по од Битке на Шуматовцу, у септембру обележавање још два датума

Одбор за обележавање историјских догађаја на територији општине Алексинац  објавио је датум и програм овогодишњих дешавања на спомен-обележјима српско-турских сукоба. У недељу, 23. августа је обележавање 150-годишњице Битке на Шуматовцу, најсјајније победе српског оружја у Првом српско-турском рату 1876. године. Тог дана у 10 часова и 30 минута на вису Шуматовац биће обављен помен палим војницима , а 15 минута касније планирано је полагање венаца на тамошњем спомен-обележју. У 11 сати је пригодан културно-уметнички програм у реализацији Центра за културу и уметност Алексинац.

У среду, 2. септембра је обележавање још једног догађаја из Првог српско-турског рата. Светом  архијерејском литургијом у Цркви Свете Тројице у Горњем Адровцу, са почетком у 9 сати, почеће обележавање 150. годишњице Боја на Горњем Адровцу. У 10 сати и 30 минута је помен палим ратницима и пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, а у 10 часова и 45 минута полагање венaца на спомен-обележју овог руског добровољца. Затим следи у 11 часова уметнички програм који припремају Алексиначка гимназија и Центар за културу и уметност. Истог дана, у среду, 2. септембра у 13 часова је откривање и освећење споменика пуковнику Рајевском у порти Манастира Свети Роман.

У петак, 4. септембра је обележавање 220. годишњице Битке на Делиграду, када ће у 9 сати почети Света архијерejска литургија у Цркви Светог Архангела Михаила и Гаврила на Делиграду. У 11 сати биће помен српским ратницима палим на Делиграду и полагање венаца на спомен-костурници.

Фестивал фолклора

9. август

У Краљеву интернационални фестивал фолклора

Културно-уметничко друштво „Пантелеј” из Краљева у недељу, 9. августа, биће домаћин Првог интернационалног фестивала фолклора уз учешће ансамбала из Србије и иностранства.

Поред домаћина на сцени ће се наћи и фолклораши КУД „Лазарица” из Крушевца, „Наиса” из Ниша, „Соко” из Сокобање, „Завичај” из Сурдулице, „Ђетван” из Панчева. На манифестацији ће се појавити и ансамбли „FS Slnečnica” из Словачке, ЖКУД „Владо Тасевски” Северне Македоније и КУД „Јени Јол” Турске.

„Драги мештани, суграђани, љубитељи фолклора, са великим поносом и задовољством најављујемо Први интернационални фестивал фолклора у Краљеву, у организацији КУД-а „Пантелеј” и Месне заједнице села Краљева. У недељу, 9. августа, многи ансамбли продефиловаће кроз наше место, а потом нас на бини у школском дворишту очекује прави фолклорни спектакл више нација, које ће са поносом изводити своје народне игре и песме, у својим аутентичним народним ношњама.” – поручују организатори.

Фестивал фолклора биће одржан у дворишту основне школе у Краљеву, са почетком у 20 часова и 30 минута.

Свети Пантелејмон, који се слави 9. августа је и сеоска слава. Тада се у овом насељу одржава традиционални црквени и народни сабор уз културно-уметнички програм.

У Ражњу општинска слава, а међу гостима и фолклораши из Бугарске

Свечано и слављенички биће у Ражњу, у недељу 2. августа, када се празнује Свети пророк Илија, општинска и црквена слава.

Обележавање општинске славе започеће Светом литургијом у Храму Светог пророка Илије са почетком у 8 часова, након чега ће уследити опход око храма и резање славског колача у порти цркве.

Истог дана, са почетком у 20.30 часова, на Летњој позорници у порти Храма Светог пророка Илије биће одржана пета по реду културно-уметничка манифестација „Фолклор у прекограничном региону”, некадашња манифестација „Ја погледах преко кола”, коју Општина Ражањ организује у
оквиру пројекта „Фолклор у прекограничном региону – кључ за европски културни идентитет”, подржаног кроз Интеррег ИПА програм прекограничне сарадње Бугарска – Србија.

У оквиру вечерњег програма наступиће  Фолклорни ансамбли  Народног читалишта „Мињор 2006” из бугарског Бобовог Дола, као и културно уметничких друштава „Димитрије Котуровић” из Београда, „Витошевац” из Витошевца, „Видовдански вез” из Смиловца и
 „Сава Јеремић” из Ражња.

Корман у суботу и недељу обележава сеоску славу

Поводом обележавања сеоске славе у Корману, у суботу и недељу, 1. и 2. августа, организује се пригодан дводневни програм испред Цркве Светог Илије у овом селу.

У суботу, 1. августа, у Цркви Светог Илије биће служена вечерња служба, која почиње у 20.30 часова. Од 21 час наступиће Културно-уметничко друштво „Никола Јанковић Ниџа“ из Кормана, а од 21.30 у црквеном дворишту биће приређено послужење за посетиоце. 

У недељу, 2. августа, на дан Светог Илије, празнично обележавање почиње у 10 часова светом литургијом у Цркви Светог Илије. Након тога уследиће сечење славског колача у црквеном дворишту, а затим и послужење за све присутне. 

Организатори су, путем плаката објављеног на фејсбук страницама, позвали све мештане и вернике да дођу и присуствују обележавању сеоске славе. 

„Илиндан” по трећи пут у Суботинцу

Трећу годину заредом у Суботинцу ће бити одржана Културно-уметничка мануфестација „Илиндан”, на дан Светог Пророка Илије, када је у овом селу сабор. Ова манифестација обновљена је 2024. године на иницијативу Месне заједнице Суботинац.

У недељу, 2. августа, са почетом у 20 часова на игралишту за мале спортове биће одржано фолклорно вече на коме ће своје умеће у народној игри и песми приказати ансамбли са територије наше општине.

Учешће у овој манифестацији ће узети Градско културно-уметничко друштво „Алексинац”, Културно-уметничко друштво „Пантелеј” из Краљева и Културно-уметничко друштво „Ђурђевдан” из Моравца. Након наступа фолклораша учешће ће узети и Оркестар Основне музичке школе „Владимир Ђорђевић” из Алексинца.

Покровитељ манифестације је Месна заједница Суботинац.

Сабор Светог Архангела Гаврила у духовном јединству и радости

Српска православна црква, Православна епархија нишка, Црквена општина Житковац и братство Храма Светог Архангела Гаврила свечано су, у духу празничне узвишености и молитвеног сабрања, обележили своју храмовну славу у недељу, 26. јула 2026. године. Овај свештени дан остаће дубоко уписан у летописе духовног живота житковачке парохије, као празник који је у једној светој мисли сабрао верни народ, парохијане, приложнике, ктиторе и доброчинитеље.

Са неизмерном духовном радошћу и срцима испуњеним благодаћу, верни народ је од раних јутарњих часова пристизао под сводове светог храма. Тачно у 08:00 часова, уз узвишено и милозвучно црквено појање које је уздизало душе присутних ка небеским висинама, започела је свечана Света Литургија. Свештенство је предводило саборно евхаристијско славље, приносећи бескрвну жртву и усрдне молитве престолу Вишњега, просећи милост, мир и заштиту за читав крај и све домове који поштују име овог великог небеског заштитника.

Свету литургију служило је више свештенослужитеља: протојереј Славољуб Петровић, пензионисани парох, протојереј-ставрофор Борисав Недељковић, пензионисани парох, јереј Јован Живановић, пензионисани парох, јереј Иван Миленовић, парох алексиначки, јереј Владе Капларевић, службеник Епархијског управног одбора Нишке епархије, протонамесник Горан Митић, парох житковачки, као и старешина храма, јереј Милан Живановић, парох житковачки.

Литургијско сабрање достигло је свој врхунц након завршетка Свете Литургије, када се приступило традиционалном и свечаном чину резања славског колача и освећења славског жита. Овогодишњи домаћини славе припремили су часне дарове у славу Божију и у част светог архангела Гаврила, чије су речи и старозаветна и новозаветна јављања кроз векове представљали најрадосније веснике спасења рода људског. Након освећења, присутнима се обратио свештеник пригодном и надахнутом беседом, поучавајући верни народ о животу, заветима и непрестаном заступништву Првака небеских сила, који својом крепошћу укрепљује све који се у подвизима и молитвама обраћају Господу.

Домаћин славе био је Саша Милошевић из Алексинца, а у улози колача следеће године наћи ће се, Небојша Стаменковић из Житковца, који је узео део колача.

Овогодишња прослава у Житковцу на најлепши могући начин оличена је у дубоким и мудрим речима мати Магдалене, које су пратиле и надахнуле читаво ово сабрање: 

* „Народ долази у цркву за топлу реч, осмех, за осећај преображења, да очисти грехове, да лепе догађаје међусобно подели.“

Управо ове речи пратиле су сваки тренутак данашњег празника. У времену искушења и брзог тока живота, житковачка светиња показала се као сигурна духовна лука, место где верни народ проналази топлу реч која лечи душу, братски осмех који враћа наду и онај благодатни осећај унутрашњег преображења. Пред лицем Божијим, кроз свету тајну покајања и причешћа, очишћени су грехови, док су у порти храма, у празничној радости и братољубљу, подељени сви лепи тренуци овог великог дана. 

Нека је слава и хвала Светом Архангелу Гаврилу на заштити и благослову, а свима који су узели учешће у овом величанственом сабрању нека Господ подари здравље, мир, свако добре и духовне радости у их малим и великим домовима!

Сабор Светог Архангела Гаврила

Архангелу Гаврилу узносимо хвалу у песмама, приређујући му празнични сабор два пута годишње. Његов први сабор празнујемо сутрадан по Благовестима Пресветој Богородици, 8 априла (26. марта по старом календару), а други 26. јула (13. јула по старом календару).

Овај Архангел Божји Мојсија, који избеже од фараона, научи у пустињи – писању књига, испричавши му постанак света, стварање првога човека Адама, живот његов и патријараха после њега, потоња времена, потоп и раздељење народа; још му објасни положај небеских планета и стихија; научи га аритметици, геометрији и свакој мудрости. Он пророку Данилу протумачи чудесна виђења о царевима и царствима, која су имала касније настати, а која му беху престављена у виду разних зверова; обавести га о времену ослобођења људи Божјих из Вавилонског ропства, и о времену првог доласка Христовог у свет оваплоћењем од Пречисте Дјеве. Он се јави Светој праведној Ани, која у своме врту туговаше због бездетности своје и са сузама се мољаше Богу, и рече јој: Ано, Ано, услишена је молитва твоја, уздаси твоји минуше облаке, а сузе твоје изиђоше пред Бога; и ево, ти ћеш затруднети и родити преблагословену Кћер, због које ће се благословити сва племена земна, и њоме ће се дати спасење свету, а добиће име Марија.

Исто тако Свети Гаврил се јави и праведном Јоакиму, који се постио у пустињи, и објави му исто што и Светој Ани: да ће добити Кћер, од векова унапред изабрану за Матер Месији, који ће доћи ради спасења рода људског. Овај велики Архангел би додељен од Бога за чувара богодевици Марији, рођеној од нероткиње, и када Она би уведена у храм он је хранио, свакодневно Јој доносећи храну. Он се јави Светом свештенику Захарији, стојећи с десне стране кадионог олтара, и благовести му да ће његова жена Јелисавета родити Светог Јована Претечу Господњег, и када Захарија не поверова у то, он му немилом свеза језик док се речи његове не збуду. Овај првак Божји, послат од Бога у Назарет, јави се Пречистој Дјеви, обрученој за праведног Јосифа, и благовести Јој зачеће Сина Божјег осењењем и дејством Светога Духа у Њој. Он исти јави се и Јосифу у сну, уверивши га у девственост Свете Дјеве Марије и да је оно што се зачело у Њој од Духа Светога. А када се Господ наш роди у Витлејему, овај анђео Господњи Гаврил јави се пастирима који чуваху ноћну стражу код стада свог, и рече: “Јављам вам велику радост: данас вам се роди Спаситељ!” – и одмах са мноштвом војника небеских запева: “Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља!”

Сматра се да се овај анђео јавио с неба Христу Спаситељу пред Његово добровољно страдање када се Он молио у Гетсиманском Врту, пошто име Гаврил значи: крепост Божија. Јавивши Му се, дакле, Гаврил Га је крепио, пошто поред других својих служења има и то – да крепи оне који су у подвизима, а Господ се наш тада подвизавао у усрдној молитви.

Овај анђео јави се мироносицама седећи на камену гроба и објављујући им Христово васкрсење из гроба: јер он, који је био благовесник зачећа и рођења Господња, показа се благовесником и васкрсења Његова. Он се јави и Пречистој Дјеви Богородици када се Она топло мољаше на Гори Маслинској, обавести је да се приближило Њено чесно успење и са земље на небо пресељење, и даде Јој светлу гранчицу рајску.

Сећајући се ових многократних јављања његових у Старом и Новом завету и знајући његово непрестано посредовање пред Богом за род хришћански, Света црква му сада прирећује саборно празновање, да би људи Божји с усрђем свагда и пламено прибегавали к заштити и помоћи толиког заступника и добротвора рода људског, и његовим молитвама добијали отпуштење грехова од Христа Господа Спаса нашега.

Тропар (глас 4):

Небесних војинстав архистратиже, молим тја присно ми недостојнији, да твојими молитвами оградиши нас кровом крилу невешчественија твојеја слави; сохрањујушче ни, припадајушчија приљежно и вопијушчија: от бјед избави ни, јако чиноначалник вишњих сил.