2. септембра

150. година

Битке на Андровцу

Са дубоким пијететом, националним поносом и свешћу о историјском значају наших предака, најављујемо свечано обележавање великог јубилеја – 150 година од чуведен Битке на Адровцу (1876–2026).

Овај изузетан историјски догађај посвећен је вечном сећању на херојске подвиге српских војника и руских добровољаца који су у Првом српско-турском рату 1876. године поднели највећу жртву за слободу српског народа и отаџбине. Битка на Адровцу остала је забележена у историји као једна од најважнијих и најкрвавијих епизода борбе за коначно ослобођење од османске власти, али и као симбол вечног братства и солидарности два народа.

Историјски значај и спомен на грофа Рајевског:

На адровачком бојишту, 2. септембра 1876. године, у преломном боју за слободу Србије, јуначки је погинуо руски пуковник гроф Николај Николајевич Рајевски. Његова племенита жртва и витешки дух оставили су дубок траг у српској историји, али и у светској књижевности. Управо је лик и живот грофа Рајевског послужио великом руском писцу Лаву Николајевичу Толстоју као инспирација за стварање лика грофа Вронског у чувеном роману „Ана Карењина”.

На месту где је пао овај велики племић и ратник, захваљујући његовој породици и Српској православној цркви, подигнута је спомен-црква Свете Тројице у Горњем Адровцу – у народу позната као „Руска црква”. Ова специфична светиња, окружена дрворедом липа донетих са породичног имања Рајевских из Русије, представља трајни споменик једној великој љубави према слободи. Специфичност овог историјског локалитета огледа се и у томе што је, према његовој последњој жељи, срце грофа Рајевског остало сахрањено у Србији, у порти манастира Светог Романа у Ђунису.

Детаљни програм свечаног обележавања – среда, 2. септембар 2026. године:

Свечаност ће објединити ова два кључна духовно-историјска центра кроз следећи сатницу и програм:

• 09:00 часова – Света архијерејска литургија

Свечано сабрање започиње молитвом у Спомен-храму Свете Тројице у Горњем Адровцу. Свету архијерејску литургију служиће црквени великодостојници уз саслужење свештенства и ђаконства Епархије нишке.

• 10:30 часова – Помен и церемонија полагања венаца

Након литургије, биће одржан свечани молитвени помен свим пострадалим војсковођама, официрима, војницима и добровољцима у Битци на Адровцу. У наставку ће се одржати званична државна, војна и дипломатска церемонија полагања венаца на спомен-обележје.

• 11:00 часова – Свечана академија у порти храма

У порти Спомен-храма Свете Тројице биће одржана централна Свечана академија посвећена 150. годишњици битке. Програм академије обухвата историографска обраћања, пригодне беседе, драмске приказе, наступ црквено-градских хорова и културно-уметнички програм.

• 13:00 часова – Откривање и освећење споменика грофу Рајевском

Програм се наставља у светороманској обитељи. У порти манастира Светог Романа Ђуниског биће уприличено свечано откривање и освећење новоподигнутог споменика грофу Николају Николајевичу Рајевском, чиме ће се одати посебна почаст месту у коме почива његово племенито срце.

Позив грађанима:

Позивамо сав верни народ, поштоваоце историје, представнике државних и локалних институција, као и све људе добре воље да својим присуством увеличају ово велико свенародно сабрање и одају дужну почаст јунацима чија су дела уткана у слободу коју данас живимо.

Вечан им помен и слава!

У недељу, век и по од Битке на Шуматовцу, у септембру обележавање још два датума

Одбор за обележавање историјских догађаја на територији општине Алексинац  објавио је датум и програм овогодишњих дешавања на спомен-обележјима српско-турских сукоба. У недељу, 23. августа је обележавање 150-годишњице Битке на Шуматовцу, најсјајније победе српског оружја у Првом српско-турском рату 1876. године. Тог дана у 10 часова и 30 минута на вису Шуматовац биће обављен помен палим војницима , а 15 минута касније планирано је полагање венаца на тамошњем спомен-обележју. У 11 сати је пригодан културно-уметнички програм у реализацији Центра за културу и уметност Алексинац.

У среду, 2. септембра је обележавање још једног догађаја из Првог српско-турског рата. Светом  архијерејском литургијом у Цркви Свете Тројице у Горњем Адровцу, са почетком у 9 сати, почеће обележавање 150. годишњице Боја на Горњем Адровцу. У 10 сати и 30 минута је помен палим ратницима и пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, а у 10 часова и 45 минута полагање венaца на спомен-обележју овог руског добровољца. Затим следи у 11 часова уметнички програм који припремају Алексиначка гимназија и Центар за културу и уметност. Истог дана, у среду, 2. септембра у 13 часова је откривање и освећење споменика пуковнику Рајевском у порти Манастира Свети Роман.

У петак, 4. септембра је обележавање 220. годишњице Битке на Делиграду, када ће у 9 сати почети Света архијерejска литургија у Цркви Светог Архангела Михаила и Гаврила на Делиграду. У 11 сати биће помен српским ратницима палим на Делиграду и полагање венаца на спомен-костурници.

Фестивал фолклора

9. август

У Краљеву интернационални фестивал фолклора

Културно-уметничко друштво „Пантелеј” из Краљева у недељу, 9. августа, биће домаћин Првог интернационалног фестивала фолклора уз учешће ансамбала из Србије и иностранства.

Поред домаћина на сцени ће се наћи и фолклораши КУД „Лазарица” из Крушевца, „Наиса” из Ниша, „Соко” из Сокобање, „Завичај” из Сурдулице, „Ђетван” из Панчева. На манифестацији ће се појавити и ансамбли „FS Slnečnica” из Словачке, ЖКУД „Владо Тасевски” Северне Македоније и КУД „Јени Јол” Турске.

„Драги мештани, суграђани, љубитељи фолклора, са великим поносом и задовољством најављујемо Први интернационални фестивал фолклора у Краљеву, у организацији КУД-а „Пантелеј” и Месне заједнице села Краљева. У недељу, 9. августа, многи ансамбли продефиловаће кроз наше место, а потом нас на бини у школском дворишту очекује прави фолклорни спектакл више нација, које ће са поносом изводити своје народне игре и песме, у својим аутентичним народним ношњама.” – поручују организатори.

Фестивал фолклора биће одржан у дворишту основне школе у Краљеву, са почетком у 20 часова и 30 минута.

Свети Пантелејмон, који се слави 9. августа је и сеоска слава. Тада се у овом насељу одржава традиционални црквени и народни сабор уз културно-уметнички програм.

У Ражњу општинска слава, а међу гостима и фолклораши из Бугарске

Свечано и слављенички биће у Ражњу, у недељу 2. августа, када се празнује Свети пророк Илија, општинска и црквена слава.

Обележавање општинске славе започеће Светом литургијом у Храму Светог пророка Илије са почетком у 8 часова, након чега ће уследити опход око храма и резање славског колача у порти цркве.

Истог дана, са почетком у 20.30 часова, на Летњој позорници у порти Храма Светог пророка Илије биће одржана пета по реду културно-уметничка манифестација „Фолклор у прекограничном региону”, некадашња манифестација „Ја погледах преко кола”, коју Општина Ражањ организује у
оквиру пројекта „Фолклор у прекограничном региону – кључ за европски културни идентитет”, подржаног кроз Интеррег ИПА програм прекограничне сарадње Бугарска – Србија.

У оквиру вечерњег програма наступиће  Фолклорни ансамбли  Народног читалишта „Мињор 2006” из бугарског Бобовог Дола, као и културно уметничких друштава „Димитрије Котуровић” из Београда, „Витошевац” из Витошевца, „Видовдански вез” из Смиловца и
 „Сава Јеремић” из Ражња.

Корман у суботу и недељу обележава сеоску славу

Поводом обележавања сеоске славе у Корману, у суботу и недељу, 1. и 2. августа, организује се пригодан дводневни програм испред Цркве Светог Илије у овом селу.

У суботу, 1. августа, у Цркви Светог Илије биће служена вечерња служба, која почиње у 20.30 часова. Од 21 час наступиће Културно-уметничко друштво „Никола Јанковић Ниџа“ из Кормана, а од 21.30 у црквеном дворишту биће приређено послужење за посетиоце. 

У недељу, 2. августа, на дан Светог Илије, празнично обележавање почиње у 10 часова светом литургијом у Цркви Светог Илије. Након тога уследиће сечење славског колача у црквеном дворишту, а затим и послужење за све присутне. 

Организатори су, путем плаката објављеног на фејсбук страницама, позвали све мештане и вернике да дођу и присуствују обележавању сеоске славе. 

„Илиндан” по трећи пут у Суботинцу

Трећу годину заредом у Суботинцу ће бити одржана Културно-уметничка мануфестација „Илиндан”, на дан Светог Пророка Илије, када је у овом селу сабор. Ова манифестација обновљена је 2024. године на иницијативу Месне заједнице Суботинац.

У недељу, 2. августа, са почетом у 20 часова на игралишту за мале спортове биће одржано фолклорно вече на коме ће своје умеће у народној игри и песми приказати ансамбли са територије наше општине.

Учешће у овој манифестацији ће узети Градско културно-уметничко друштво „Алексинац”, Културно-уметничко друштво „Пантелеј” из Краљева и Културно-уметничко друштво „Ђурђевдан” из Моравца. Након наступа фолклораша учешће ће узети и Оркестар Основне музичке школе „Владимир Ђорђевић” из Алексинца.

Покровитељ манифестације је Месна заједница Суботинац.

Сабор Светог Архангела Гаврила у духовном јединству и радости

Српска православна црква, Православна епархија нишка, Црквена општина Житковац и братство Храма Светог Архангела Гаврила свечано су, у духу празничне узвишености и молитвеног сабрања, обележили своју храмовну славу у недељу, 26. јула 2026. године. Овај свештени дан остаће дубоко уписан у летописе духовног живота житковачке парохије, као празник који је у једној светој мисли сабрао верни народ, парохијане, приложнике, ктиторе и доброчинитеље.

Са неизмерном духовном радошћу и срцима испуњеним благодаћу, верни народ је од раних јутарњих часова пристизао под сводове светог храма. Тачно у 08:00 часова, уз узвишено и милозвучно црквено појање које је уздизало душе присутних ка небеским висинама, започела је свечана Света Литургија. Свештенство је предводило саборно евхаристијско славље, приносећи бескрвну жртву и усрдне молитве престолу Вишњега, просећи милост, мир и заштиту за читав крај и све домове који поштују име овог великог небеског заштитника.

Свету литургију служило је више свештенослужитеља: протојереј Славољуб Петровић, пензионисани парох, протојереј-ставрофор Борисав Недељковић, пензионисани парох, јереј Јован Живановић, пензионисани парох, јереј Иван Миленовић, парох алексиначки, јереј Владе Капларевић, службеник Епархијског управног одбора Нишке епархије, протонамесник Горан Митић, парох житковачки, као и старешина храма, јереј Милан Живановић, парох житковачки.

Литургијско сабрање достигло је свој врхунц након завршетка Свете Литургије, када се приступило традиционалном и свечаном чину резања славског колача и освећења славског жита. Овогодишњи домаћини славе припремили су часне дарове у славу Божију и у част светог архангела Гаврила, чије су речи и старозаветна и новозаветна јављања кроз векове представљали најрадосније веснике спасења рода људског. Након освећења, присутнима се обратио свештеник пригодном и надахнутом беседом, поучавајући верни народ о животу, заветима и непрестаном заступништву Првака небеских сила, који својом крепошћу укрепљује све који се у подвизима и молитвама обраћају Господу.

Домаћин славе био је Саша Милошевић из Алексинца, а у улози колача следеће године наћи ће се, Небојша Стаменковић из Житковца, који је узео део колача.

Овогодишња прослава у Житковцу на најлепши могући начин оличена је у дубоким и мудрим речима мати Магдалене, које су пратиле и надахнуле читаво ово сабрање: 

* „Народ долази у цркву за топлу реч, осмех, за осећај преображења, да очисти грехове, да лепе догађаје међусобно подели.“

Управо ове речи пратиле су сваки тренутак данашњег празника. У времену искушења и брзог тока живота, житковачка светиња показала се као сигурна духовна лука, место где верни народ проналази топлу реч која лечи душу, братски осмех који враћа наду и онај благодатни осећај унутрашњег преображења. Пред лицем Божијим, кроз свету тајну покајања и причешћа, очишћени су грехови, док су у порти храма, у празничној радости и братољубљу, подељени сви лепи тренуци овог великог дана. 

Нека је слава и хвала Светом Архангелу Гаврилу на заштити и благослову, а свима који су узели учешће у овом величанственом сабрању нека Господ подари здравље, мир, свако добре и духовне радости у их малим и великим домовима!

Сабор Светог Архангела Гаврила

Архангелу Гаврилу узносимо хвалу у песмама, приређујући му празнични сабор два пута годишње. Његов први сабор празнујемо сутрадан по Благовестима Пресветој Богородици, 8 априла (26. марта по старом календару), а други 26. јула (13. јула по старом календару).

Овај Архангел Божји Мојсија, који избеже од фараона, научи у пустињи – писању књига, испричавши му постанак света, стварање првога човека Адама, живот његов и патријараха после њега, потоња времена, потоп и раздељење народа; још му објасни положај небеских планета и стихија; научи га аритметици, геометрији и свакој мудрости. Он пророку Данилу протумачи чудесна виђења о царевима и царствима, која су имала касније настати, а која му беху престављена у виду разних зверова; обавести га о времену ослобођења људи Божјих из Вавилонског ропства, и о времену првог доласка Христовог у свет оваплоћењем од Пречисте Дјеве. Он се јави Светој праведној Ани, која у своме врту туговаше због бездетности своје и са сузама се мољаше Богу, и рече јој: Ано, Ано, услишена је молитва твоја, уздаси твоји минуше облаке, а сузе твоје изиђоше пред Бога; и ево, ти ћеш затруднети и родити преблагословену Кћер, због које ће се благословити сва племена земна, и њоме ће се дати спасење свету, а добиће име Марија.

Исто тако Свети Гаврил се јави и праведном Јоакиму, који се постио у пустињи, и објави му исто што и Светој Ани: да ће добити Кћер, од векова унапред изабрану за Матер Месији, који ће доћи ради спасења рода људског. Овај велики Архангел би додељен од Бога за чувара богодевици Марији, рођеној од нероткиње, и када Она би уведена у храм он је хранио, свакодневно Јој доносећи храну. Он се јави Светом свештенику Захарији, стојећи с десне стране кадионог олтара, и благовести му да ће његова жена Јелисавета родити Светог Јована Претечу Господњег, и када Захарија не поверова у то, он му немилом свеза језик док се речи његове не збуду. Овај првак Божји, послат од Бога у Назарет, јави се Пречистој Дјеви, обрученој за праведног Јосифа, и благовести Јој зачеће Сина Божјег осењењем и дејством Светога Духа у Њој. Он исти јави се и Јосифу у сну, уверивши га у девственост Свете Дјеве Марије и да је оно што се зачело у Њој од Духа Светога. А када се Господ наш роди у Витлејему, овај анђео Господњи Гаврил јави се пастирима који чуваху ноћну стражу код стада свог, и рече: “Јављам вам велику радост: данас вам се роди Спаситељ!” – и одмах са мноштвом војника небеских запева: “Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља!”

Сматра се да се овај анђео јавио с неба Христу Спаситељу пред Његово добровољно страдање када се Он молио у Гетсиманском Врту, пошто име Гаврил значи: крепост Божија. Јавивши Му се, дакле, Гаврил Га је крепио, пошто поред других својих служења има и то – да крепи оне који су у подвизима, а Господ се наш тада подвизавао у усрдној молитви.

Овај анђео јави се мироносицама седећи на камену гроба и објављујући им Христово васкрсење из гроба: јер он, који је био благовесник зачећа и рођења Господња, показа се благовесником и васкрсења Његова. Он се јави и Пречистој Дјеви Богородици када се Она топло мољаше на Гори Маслинској, обавести је да се приближило Њено чесно успење и са земље на небо пресељење, и даде Јој светлу гранчицу рајску.

Сећајући се ових многократних јављања његових у Старом и Новом завету и знајући његово непрестано посредовање пред Богом за род хришћански, Света црква му сада прирећује саборно празновање, да би људи Божји с усрђем свагда и пламено прибегавали к заштити и помоћи толиког заступника и добротвора рода људског, и његовим молитвама добијали отпуштење грехова од Христа Господа Спаса нашега.

Тропар (глас 4):

Небесних војинстав архистратиже, молим тја присно ми недостојнији, да твојими молитвами оградиши нас кровом крилу невешчественија твојеја слави; сохрањујушче ни, припадајушчија приљежно и вопијушчија: от бјед избави ни, јако чиноначалник вишњих сил.

Чудотоворна икона Пресвете Богородице Тројеручице

Необично је видети хиландарске монахе како прилазе икони твојој као Игуманији и од ње узимају благослов за своја послушања. О, Свеблага, као што њих милостиво примаш и благосиљаш, тако и нас недостојне немој лишити свога материнског милосрђа и старања, примивши милостиво молитве наше које пред Светом иконом твојом узносимо. Осени нас својим благодатним благословом, избави нас од сваког јада и чемера и научи нас да богоугодно певамо Троједином Богу: Алилуја!

Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом Тројеручицом.

Икона Пресвете Богородице Тројеручица (грч: Παναγία Τριχερούσα) беше породична драгоценост Светог Јована Дамаскина. Он ју је чувао у личном параклису, у својој кући у Дамаску, почетком VIII века. Тада се целокупна Сирија налазила под влашћу Арапа – муслимана. Тадашњи калиф Дамаска, престонице Сирије, Валид (705-715), као муслиман, није знао да уређује верске послове хришћана Сирије. Стога је у својој палати као првог саветника, за питања потчињеног хришћанског становништва Сирије, запослио, тада још увек, световњака Јована Дамаскина, поштујући га због великог образовања и врлине.

Управо у то време, дакле почетком VIII века, појавила се јерес иконоборства, са средиштем у Константинопољу. Њен покретач је био византијски самодржац Лав III Исавријанац. Још увек световњак, Јован Дамаскин је, покретан божанском ревношћу, из Дамаска прогонио иконоборну јерес, како разним писмима тако и речима. Он се на тај начин показао поборник и ватрени подржавалац поштовања светих икона. Обавестивши се довољно о њему и омрзнувши га, иконоборац Лав Исавријанац измисли једну подлост против њега: побринуо се да дође до једног дела написаног руком Светог Јована; затим је свом поверенику калиграфу издао заповест да до краја научи да опонаша начин писања Светог Јована, те да напише једну лажну посланицу; њу је наводно Светитељ послао самом автократору Лаву, подстичући га да дође и без борбе загосподари градом Дамаском из кога одсуствоваше калиф. Ову клеветничку и измишљену посланицу Лав посла свом пријатељу, калифу Дамаска, Валиду (705-715), додавши и своје писмо у коме га уверава у љубав коју има према њему. Њу је показивао и тиме што му шаље посланицу написану руком Јована, из које се ван сваке сумње види да је Јован завереник против Валидовог калифата. Примивши и прочитавши посланице, калиф поверова у приврженост Лавову и нареди, без даљег испитивања, да се одсече десна рука Јованова, која је написала наводну посланицу и да се, за пример свима, обеси на главном тргу Дамаска. Заповест је извршена одмах.

Када се онај дан приклањао вечери, Свети Јован је замолио да му дају одсечену руку, пошто је већ извршена калифова заповест. Држећи левом руком одсечену десницу и спајајући је са телом, он се мољаше клечећи целу ноћ пред иконом Богородице. Он мољаше Пресвету Богородицу да га исцели да би наставио да пише у знак сећања на чудо које се догодило.

После дуже молитве, уморан од бола и муке, заспа на кратко. У сну угледа Пресвету Богородицу живу на икони и чу како му говори да је исцељена рука, те да не треба више да се жалости. Само, треба да испуни оно што је обећао, тј. да настави да пише у заштиту светих икона. Свети Јован се пробуди и виде уистину да је рука његова здрава и да стоји на свом месту. Једино на оном месту где је била посеклина остаде као црвена нит, ради подсећања колико на страдање, толико и на чудо Пресвете Богородице. Због радости и благодарности према Богородици, Свети Јован се потом постарао да на доњој левој страни иконе припоји сребрну руку, сличну одсеченој. Икона је од тада добила име Тројеручица. До данас се истог обичаја држе побожни и чудесно исцељени хришћани који на Свете иконе полажу различите златне или сребрне предмете на којима су представљени неки од исцељених делова људског тела.

После овог чудесног исцелења, Свети Јован одлучује да напусти свет и да се замонаши. Видевши га исцељеног, калиф је разумео дејство Божије силе и затражио опроштај за неправедну казну. Веома ожалошћен због одвајања од Светог Јована, он му најзад даје дозволу да се удаљи из света. Свети Јован напушта Сирију и одлази да монашки живот проходи у чувеној Лаври Светог Саве Освећеног у Палестини. Поред њега је стално Добротворка његова, Пресвета Тројеручица. Поставши монах, он од других отаца у Лаври сазнаје да је Свети Сава Освећени, пре свог блаженог упокојења (VI век), дао заповест да поред његовог гроба причврсте његову „патерицу”, тј. игумански штап. Он је прорекао да ће у будућности као поклоник у манастир доћи један царски син његовог имена, тј. Сава, и да ће, при његовом поклоњењу гробу, причвршћени штап пасти на земљу. Њему је Свети Сава Освећени заповедио да се као благослов дâ игумански штап заједно са иконом Пресвете Богородице која је чувана у Лаври и која се звала Млекопитатељница. Знајући за наведена пророштва Светог Саве, Свети Јован Дамаскин је пре своје смрти оставио завештење да онај царски син као благослов узме и његову Богородицу Тројеручицу.

После пет векова, 1217. године, у Лавру као прост монах, поклоник, долази царски син, монах Сава, из Манастира Хиландара. Док се он поклањао гробу Светог Саве Освећеног, игумански штап је пао са свог места. Изненађени, манастирски оци затражише да се обавесте о непознатом монаху-поклонику. Тако сазнаше да се зове Сава и да је царски син. Сумњајући, међутим, још увек и двоумећи се да ли да испуне завештење свог ктитора, Светог Саве Освећеног, они вратише игумански штап на његово место и причврстише га. Следећег дана монах Сава се поклони и други пут пред гробом и игумански штап опет паде. Тако се разрешила свака сумња и монаси одмах монаху Сави дадоше игумански штап, иконе Млекопитатељницу и Тројеручицу. Опремљен овим троструким благословом, Свети Сава се из Палестине враћа на Свету Гору.

Богородичину икону Тројеручицу Свети Сава је донео са собом у Хиландар. То је први долазак Тројеручице у Хиландар. После тога, Свети Сава, као што је већ речено, бива рукоположен за архиепископа Србије (1219.) и одлази са Свете Горе. Тројеручица остаје у Хиландару до 1347. године, дакле 100 и више година после престављања Светог Саве (1235). Тада као посетилац на Свету Гору долази српски цар Душан. Након своје посете Хиландару, приликом одласка за Србију, он као благослов манастира узима икону Тројеручице. На тај начин Богородица Тројеручица долази у Србију.

До краја XIV века Икона из непознатог разлога и на непознат начин прелази са двора цара Душана у власништво Манастира Студенице. Овај манастир, као и друге области Србије, почетком XV века постају мета напада турских освајача. Обавештени да Турци долазе ка манастиру монаси су се на брзину и журно постарали да спасу највредније драгоцености које су имали. Икону Пресвете Богородице Тројеручицу су ставили и учврстили на самар једног магарета, које су пустили да иде куда га води воља Богородице. И уистину, вођено Пресветом Богородицом, магаре је прошло готово целу Србију и Македонију и дошло на Свету Гору. По заповести Богородице, оно се зауставило недалеко од Манастира Хиландара!? Видевши и схвативши шта се догађа, манастирски оци похиташе и скинуше икону са леђа магарета које је одмах потом пало мртво. Ту где је дошло магаре са иконом, сазидано је поклоничко место у спомен на тај догађај. Сваке године се врши литија са иконом Тројеручице од манастира до тог места у знак сећања на долазак иконе.

Тако је Тројеручица торжествено, са псалмопјенијем и кâдом, свечано дошла други пут у Манастир Хиландар. Ради велике почасти, монаси су је поставили на горње место у олтару Саборне цркве Манастира Хиландара. То се догодило почетком XV века.

Много касније – не знамо тачно када – вероватно крајем XV века, у манастиру се десио следећи догађај. Игуман манастира умире. Манастир се нашао у тешкој ситуацији у вези са избором новог игумана. Тадашњи многобројни монаси су припадали различитим националностима. Било је Срба, Грка, Бугара и Руса. Грци су предлагали Грка за игумана зато што се манастир налази у грчкој земљи. Срби су, опет, предлагали Србина игумана зато што су ктитори манастира били Срби и што је манастир био познат као српски. Бугари су били најбројнији у манастиру и захтевали свог игумана. На крају, и Руси су предлагали Руса игумана зато што је манастир тада дариван даровима и великим новчаним средствима из Русије. Пошто нису могли да се сагласе између себе, сама Пресвета Богородица решава проблем. У току једне вечерње службе јасно се чуо глас Богородице са иконе да је она игуманија манастира. Монаси су чули глас, али му нису придали посебан значај. Када су другог дана дошли у цркву ради јутрења, монаси угледаше икону на игуманском месту. Мислећи да је црквењак грешком изнео икону напоље, они је опет вратише у олтар. Међутим, следећег дана, на јутрењу опет видеше Богородицу на игуманском трону. Претпостављајући да је еклисиарх, из њима непознатих разлога, починитељ тог дела, монаси му одузеше кључеве од цркве, а врата сами лично закључаше после вечерње, уверивши се претходно да нико није остао скривен у цркви. Ујутро, они исти отворише врата ради служења јутрења. Икона Богородице је опет била на игуманском месту! Тада су се коначно уверили да она сама тако хоће.

Док су разговарали о ономе што се десило, у манастир је дошао један пустињак, свима познат по својим врлинама. Он их је обавестио да му се јавила Богородица и рекла да монасима манастира каже да од сада она сама постаје игуманија манастира и да они међусобно треба да се помире. Они више не треба да покушавају са избором игумана, нити да померају икону са њеног игуманског места. Монаси су послушали вољу Пресвете Богородице. Од тада до данас нико је није померио са њеног места. Она се налази стално на игуманском трону, на месту игуманије. Од тада до данас сваки предстојник и духовни отац братства заузима друго место, са стране, поред иконе. Јереји и, уопште, сви монаси манастира праве поклоне пред њом као игуманијом манастира пре него што почну своје служење.

Тако је Пресвета Богородица Тројеручица прихватила „палицу” Манастира Хиландара и постала његова Икона Заштитница. Сви монаси који се налазе под њеним игуманством прихватају је као своју мајку, заштитницу и утешитељку у различитим тешким ситуацијама које доноси монашки живот.

Икона Тројеручице је врло добро очувана стара икона Богородице и има изузетну изражајност. Лице Пресвете Богородице је толико благо и поглед њен толико мио да побуђује на умиљење оне који јој се поклањају. На икону је, ради заштите и благољепија постављен златни оков који има пет хиљада утиснутих скупоцених драгих каменова, као и друге вредне предмете које прилажу побожни поклоници или они који су доживели чудо од Богородице. Размере иконе су: 111цм висина и 91цм ширина. Икона је литијска, тј. одсликана са обе стране. На њеној позадини се налази предивна византијска икона Светог Николаја.

Сваке године 12/25. јула свечано се врши њен празник. Свеноћна торжествена служба прославља част и чуда Пресвете Богородице Тројеручице.

Недеља, 26. јул у 08ч.

Свети архангел Гаврило

Храм Светог Архангела Гаврила у Житковцу

Са неизмерном духовном радошћу, срцима испуњеним благодаћу и уз високи благослов надлежних црквених власти, Црквена општина Житковац и братство Храма Светог Архангела Гаврила упућују најтоплији и најсрдачнији позив свему благочестивом верном народу. Позивамо наше драге парохијане, племените приложнике, ктиторе, доброчинитеље, као и све госте, намернике и празничнике који у својим срцима носе и поштују свето име и чудесна дела овог небеског заштитника, да се у што већем броју, у братској љубави и слози, саберу под сводовима нашег светог храма и заједно узнесемо наше искрене молитве Творцу.

Празновање храмовне славе није само обичан датум у црквеном календару, већ представља истински врхунац духовног живота наше локалне заједнице и посебан тренутак за целокупно наше литургијско сабрање. То је благословена прилика да заједно застанемо, погледамо у своја срца, духовно се обновимо и ојачамо своју веру. Кроз заједничку молитву и литургијску песму, ми сведочимо своје непоколебљиво јединство у православној вери и хришћанској љубави. Овај велики празник нас изнова враћа спасоносним истинама, подсећајући нас на величанствену улогу коју Свети Архангел Гаврил има као први и највернији весник божанског промисла, који је човечанству кроз векове доносио најрадосније вести о спасењу и Божијој милости.

Детаљан распоред и програм свечаног обележавања:

У недељу, 26. јула 2026. године, са почетком тачно у 08:00 часова, под сводовима нашег светог храма биће служена Света Литургија. Ова свечана служба биће прилика да се сви заједно, од најмлађих до најстаријих, окупимо око трпезе Господње. Молитвено учешће свештенства и верног народа пратиће лепота црквеног појања која уздиже дух ка небесима. Одмах након завршетка Свете Литургије, приступиће се традиционалном и свечаном чину резања славског колача, као и освећењу славског жита и дарова које су припремили овогодишњи домаћини славе. Након тога, уследиће пригодна и надахнута духовна беседа која ће нас поучити о животу и чудима Светог Архангела Гаврила, подсећајући нас на његову сталну заштиту коју пружа нашем храму, нашем месту и сваком појединцу који му се искрено обрати.

У овим свечаним данима, када се спремамо за велики празник, вреди се са посебном пажњом и дубоким духовним освртом подсетити дивних и надахнутих речи мати Магдалене, које на најлепши начин описују саму суштину црквеног живота и нашег окупљања:

„Народ долази у цркву за топлу реч, осмех, за осећај преображења, да очисти грехове, да лепе догађаје међусобно подели.“

Размислимо дубоко о овим прелепим речима. Оне нам говоре да црква није само грађевина од камена, већ живи организам, место утехе и сигурна лука у коју долазимо када нам је тешко, али и када смо испуњени радошћу. У данашњем свету, који је често брз, отуђен и пун искушења, топлина људског сусрета под окриљем дома Господњег постаје драгоценија него икад пре. Под сводовима нашег храма тражимо и проналазимо ону топлу реч која лечи ране на души, онај искрени братски осмех који враћа наду, и онај узвишени осећај преображења који нас подстиче да будемо бољи људи, бољи суседи и бољи хришћани. Овде пред лицем Божијим чистимо своје грехове кроз тајну покајања, али исто тако са неизмерном срећом делимо све лепе тренутке, успехе и благослове са својом браћом и сестрама у Христу.

Зато вас са очинском љубављу позивамо да ове недеље оставите по страни све своје свакодневне бриге и послове. Дођите са својим породицама, поведите своју децу, своје родитеље, рођаке и комшије. Нека наш храм у Житковцу ове године буде испуњен до последњег места, нека се наше заједничке молитве узнесу ка небу као најмириснији тамјан, и нека радост овог празника уђе у сваки дом и сваку породицу. Прославимо овај велики дан достојанствено, у миру, радости и хришћанској љубави, захваљујући Господу на свим знаним и незнаним доброчинствима која нам непрестано пружа кроз живот.

Добро дошли у свети дом Господњи, где вас очекујемо отвореног срца и раширених руку!

Благослов Божији нека буде са свима вама и вашим домовима!

Свети Сергије Радоњешки

Игуман земље руске

Православна црква 8. октобра по новом, 25. септембра по старом календару молитвено прославља Светог Сергија Радоњешког.

Тропар, глас 4.

Као подвижник врлина и истинити војник Христа Бога, подвижавао си се против страсти у овоме животу, бивши у појању, бдењу и посту узор твојим ученицима. Зато се и уселио у тебе Пресвети Дух, чијим си дејством светло украшен. И пошто имаш слободу пред Светом Тројицом, моли се за стадо твоје који си сабрао мудро. И не заборави оно што си обећао, да посећујеш децу твоју, Свети Сергије, оче наш.

Кондак, глас 8.

Рањен Христовом љубављу, свети, и за Њим са незадрживом жељом ходећи, свако телесно наслађивање си презрео, и као Сунце отаџбини твојој си засијао. Зато те је Христос даром чудеса наградио. Сети се у молитвама и нас које поштујемо пресветлу успомену твоју, да би ти клицали: Радуј се, Сергије богомудри!

Велики подвижник и светилник руске цркве. Родио се 1313. год. у Ростову од побожних родитеља Кирила и Марије. По смрти родитеља Вартоломеј - тако му беше крштено име - замонаши се и основа обитељ св. Тројице у шумама Радонежским. Тихи и кротки слуга Божји знађаше само за труд и молитву. Због његове чистоте срца удостоји се дара чудотворства, те је и мртве васкрсавао именом Христовим. Више пута јавила му се Света Богородица. Кнежеви и владике долазили су к њему ради савета. Благословио кнеза Димитрија Донског и предсказао му победу у рату за ослобођење Русије од Татара. Прозирао у срца људска и у догађаје на даљини. Обитељ његова напунила се монасима још за живота његова, и кроз векове и векове служила је једним од најглавнијих центара духовног живота и чудеса Божјих. Св. Сергије упокојио се 1391. год. После смрти јављао се више пута разним лицима.

Петровдан

Ако се за иједан празник светитеља Цркве Божије може рећи да је најзначајнији, и за Цркву и њено трајање најбитнији то је свакако празник светих апостола Петра и Павла. Зато за њих свети Јустин Ћелијски вели: „…наши вођи, наши бесмртни вођи – ко су? Свети Апостоли Петар и Павле и сви остали Свети Апостоли, и са њима и уз њих сви Светитељи“.

Свети апостол Петар пореклом беше Јеврејин, и пре него што је постао апостол Божији звао се Симон. Он је брат светог апостола Андреја Првозваног из града Витсаиде. По занимању је био рибар, по природи простодушан и богобојажљив, држао је заповести Господње. Био је ожењен сестром апостола Варнаве и са њом је имао једног сина. Његов брат Андреј, дође му једног дана и рече: „Ми нађосмо Месију, Христа“ и одведе га Исусу, а Исус, погледавши га рече му: „Ти си Симон, син Јонин, ти ћеш се звати Кифа (Петар)“.

Бринуо се о својој кући и породици све док га Господ није позвао на апостолство. Он је први од ученика Божијих који је изразио јасну веру у Господа Исуса, рекавши: „Ти си Христос, Син Бога Живога“ (Мат. 16, 16). Његова љубав према Господу била је велика, а његова вера постепено се утврђивала. Иако, се по људској слабости апостол Петар три пута одрече Господа, он се искреним покајањем удостоји да први од свих апостола види васкрслог Господа, Исуса Христа.

По вазнесењу Господа нашег Исуса Христа, свети Петар, као врховни међу апостолима би први учитељ и проповедник. Проповедао је Јеванђеље по Палестини, Малој Азији и Италији. Чинио је многа чудеса која и дан данас, када му се обратимо са искреном молитвом чини. Излечио је благодаћу Божијом многе болесне, васкрсавао мртве. Чак су се и дејством његове сенке исцељивали многи болесници. Цар Нерон га је осудио на смрт, и разапео на крст, али наопако, јер сматраше да није достојан исте смрти као Господ.

Свети апостол Павле – Пре апостолства звао се Савле. Пореклом беше из племена Венијаминова, из града Тарсе. Најпре је био гонитељ хришћана и њихов мучитељ, али Господ га на чудесан начин изабра за свог ученика и ревнитеља хришћанске вере. На путу за Дамаск јави му се сам Господ и у виђењу му рече да престане са прогоном хришћана. Након тога Савле се крсти и постаде Павле и посвети се апостолској служби. Најревносније је проповедао Јеванђеље широм света. У почетку га остали апостоли из бојазни нису прихватали, али касније увидеше да је и он ученик Господњи попут њих, и прихватише га као себи равног.

Колико су страховита била његова страдања, толико је било његово натчовечанско трпљење. Кроз дане и дане његовог проповедања живот му је стално висио о концу и пошто је испунио све дане и ноћи трудом и страдањем за Христа, пошто је распрострањивао Цркву у многим местима и достигао ту меру савршенства да је могао рећи „Не живим ја, него Христос у мени“, онда је мученички предао своју душу Господу. Био је посечен у Риму, у време цара Нерона, баш када и апостол Петар.

Апостолски трудови и проповед ових двају врховних апостола утврдили су Цркву широм васељене. Наука Христова и благодат Божија коју су ова два апостола предавала хришћанима, предавала Цркви Божијој, представљају темељ и ограду Цркве, која захваљујући том темељу и тој огради постоји до данашњих дана. Свако ко прихвата ту апостолску науку чувајући је неповређеном и непромењеном наслеђује и очувава и спасавајућу благодат Божију.

Зато је за Цркву њен епитет Апостолска од суштинског значаја и важности, апостолност Цркве јесте залог њеног постојања и опстајања. Свако удаљавање од здраве и неокрњене, еванђелске науке светих апостола западајући у разне јереси, значи и лишавање себе благодати Божије, која је сукцесијом, преко Светих Апостола рукополагањем предавана Цркви од самога Христа, а самим тим то значи и отпадање од Цркве Божије и од самога Бога.

Молитвама Светих Апостола Петра и Павла нека би нас Господ утврдио и сачувао у њиховој науци и у Својој благодати, а тиме нека би утврдио и сачувао и саму Цркву Своју у векове векова.

Тропар, глас 4.

Апостола Првопрестолници, и Васељене Учитељи, Владику свих молите: да дарује мир Васељени, и душама нашим велику милост.

Тропар, глас 4.

Апостолов первопрестолници и всељенија учитељије, Владику всјех молите: мир всељењеј даровати и душам нашим велију милост.

Кодак, глас 2.

Твердија и боговјешчанија проповедатељи, верх апостолв Твојих Господи, пријал јеси в наслажденије благих Твојих и покој: бољезни бо оњех и смерт пријал јеси паче всјакаго всеплодија, Једине свједиј сердечнаја.

Кондак, гл. 2.

Чврсте и Богоносне проповеднике, прве Твоје Апостоле, примио си Господе у насладу блага Твога и покој. Њихова страдања и смрт примио си више од сваког изобиља, Ти, Који Једини познајеш људска срца.